Коло Срданово
| Коло Срданово Писац: Јован Грчић Миленко |
Ко то ситно коло води
Под прозори Иванови?
Чија ли се слава чује?
Чији ли су свати ови?
Срдан ситно коло води
Под прозори Иванови!
Његова се слава чује!
Његови су свати ови!
Венчао се, срећан, данас.
Невесту му Смиљком зову.
Узео је — нуто јада —
Миленицу Иванову!
A Срдан је срца злога,
Па и свате на зло зове:
Да поведу с њиме коло
Уз дворове Иванове.
Не морају свати знати
За пакосну пизму ову,
Те повели коло лако.
А на жељу Срданову.
Он најжешће поцупкује
Под прозори Иванови,
Па још кличе поносито
Како ’но му игра гози!
»Ко то под ноћ коло води
Уз прозоре Иванове?
Ако му је до тог стало,
Нек и мене колу зове!«
»Ја доведох коло лако
Под прозоре Иванове,
Ал’ ми Иво не требује,
Јер Смиљка се моја зове!
»Јесам ли ти рек’о, море:
Дочекаћеш срећу ову!
Хајде, коло, лако, лако,
А на радост Срданову!«
Запиштало срце врело
Кад саслуша поздрав ови,
У рукама заблисташе
Пиштољићи Иванови.
»Хе, кад Иво играт’ не сме,
Нек дeвeри цупну ови!«
Огањ кресну, а прозори
Запршташе Иванови.
Још се коло не упита
Ко у колу птице лови,
Ал’ у крви Срдан лежи
Под прозори Иванови.
Сви цикнуше уплашено:
»Хеј, жалосни свати ови!«
Али коло сад не игра
Под прозори Иванови.
У Бечу, 1868.
Извор[уреди]
Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 46-48
|