Kolko zveče dvori Jovanovi,
Ne bi bolje da su pozlaćeni!
U tom dvoru devet jetrvica
I deseta skoro dovedena!
Ređale se za goru na vodu, 5
Redak dođe skoro dovedenoj;
Uze vidre, pa ode na vodu.
Začama se skoro dovedena,
Svekar veli: „šta ’vo snae nema?“
A svekrva: „i nebilo ti je!“ 10
Zaovice: „šinula je guja!“
Dever sjedi snahu odgovara;
„Uski puti, a široki skuti,
Trava rosna, a snaha ponosna,
Vedre teške, a ruke nejačke!" 15
U to doba skoro dovedena,
Vidre turi, uze mesti dvore,
Dvor metući pjesmu zapjevala:
„Svekre, babo, otišo na ćabu,
Ni odnio pare, ni dinara; 20
Ni kupio kave ni duvana,
O tešku se jadu zabavio!
Svekrvice duga vjeka bila,
Od neđelje do poneđelnika,
Dok ti stignu ukopne haljine! 25
Zaovice blizu se udala,
Preko mora četeres konaka,
Da ti braća često ne dolaze,
Da ti ’vamo glase ne donose!
Aj đevere, moj zlatan prstene, 30
Među nama prsten međa bila.[1]
Pevač i mesto zapisa
„Svadbena i orska pesma. Peva se i uz okretanje tepsije”. Popov Do — Novopazarski sandžan.
Reference
↑T. P. Vukanović: Pevanje narodnih pesama uz okretanje tepsije, sgr. 133.
Izvor
Tatomir Vukanović: Srpske narodne lirske pesme, Radnički univerzitet, Vranje, 1975., str. 43.
