Kolarić
| Kolarić Pisac: Jovan Grčić Milenko |
| Lese! Lese! Mi se lese zaplećemo, Sami sebe otplećemo Kolarić, panić, Pletemo se samić!... Narodna |
U kolara krasna kola,
Kolarić! Kolarić!
Svi točkovi okovani,
Osovine izreckane,
A lesice iseckane,
Lese! Lese!...
U kolima dva žerava,
Od svile im duge grive,
A od srebra potkovice,
Kolarić! Kolarić!
Amovi im — zlato čisto,
A uzdice — pantljičice,
Kolarić! Kolarić!
U srcu mu — carevina!
U usti mu — medovina!
A oko mu čudno sija,
U njemu je — vragolija!
Kolarić! Kolarić!
Na grud’,a mu sjajna puca,
Ni od zlata ni od srebra,
Već od suza devojački’!
Kolarić! Kolarić!
Oko pasa svetla dizga,
Kakvu kolar samo ima:
Ne od svile ni ’brišima,
Već od kose devojačke!
Kolarić! Kolarić!
Na glavi mu šešir mali,
Za šeširom do tri pera:
Jedno pero od pauna —
Ta kolar je paun sela!
Drugo pero od sokola —
Ta kolar je soko sela!
A za treće — ni sam ne zna!
Kȏ što dragu „pravu” ne zna!
Kolarić! Kolarić!
Kad večerom kola tera,
Sve zastane pa ga gleda,
Svi šorovi živnu mahom,
Pa se čude momku plahom,
Kolarić! Kolarić!
Na prozori pršte stakla,
Nemilice lete dole:
Tako cure proviruju —
E, tako ga svaka vole!
Kolarić! Kolarić!
Opazi l’ ga samo koja,
Toj uveče — zora svane!
Ta ne želi do tri pera,
Već kolara — perjanika,
Kolarić! Kolarić!
Ta sa glave kosu reže,
U kola je momku baca;
A da može, dala bi mu
I stotinu poljubaca!
Kolarić! Kolarić!
Al’ kolar se — ne osvrće!
Već žerava dalje tera,
U ruci mu uzde drhću,
A na glavi šušte pera,
Kolarić! Kolarić!
Niko ne zna kuda hita,
Kuda hita — kud se skita.
Kolarić! Kolarić!
Tek ujutro selo čuje
Na kol’ko se osmejkuje
Kolarić! Kolarić!
Hajde malo: Lese!
Nek se selo trese!...
Lese! Lese!
Izvor[uredi]
- Petrović, B. 1971. Srpska književnost u sto knjiga, knjiga 57: Pesnici 1. Novi Sad: Matica srpska, Srpska književna zadruga. str. 81-83.
|