Pređi na sadržaj

Kneginja od Tribala (drama u tri čina)/6

Izvor: Викизворник

◄   V VI VII   ►

VI

KNjEGINjA, GOSPAVA, KAPETAN ĐURICA

GOSPAVA (Izlazi iz kule): Kneginja!
KAPETAN ĐURICA (Pozdravljajući knjeginju koja se pojavljuje odma: sa Gospavom): Tvoj najodaniji sluga, svetla kneginjo, pozdravlja te.
KNEGINjA: Htela sam da govorim s tobom, kapetane!
KAPETAN ĐURICA: Zbori i zapovedaj, kneginjo!
KNEGINjA: Pod odajama mojim tamnuje stari Tol. U duge noći njegov krti smeh prožima kulu nekom stravom studenom. Dušu mi tada mori nemir, slutnja mi lomi san. A noćas još... knezu treba miran san, a i ja bih da izbegnem slutnje te. Je li krivica Tolova tolika da mu se ne bi mogla dati sloboda?
KAPETAN ĐURICA: Tol beše slava naša nekada. Svaki ožiljak, kojim je njegovo telo raskošno ispisano, priča je o jednoj našoj pobedi. Mi bi mu bili dužni slobodu i čast, al’ čudak je, čas pametan čas lud.
KNEGINjA: Čuh na mene ima volju zlu i za mene uvek ružnu reč. Stog ga je knez i bacio u tamnicu.
KAPETAN ĐURICA: Ludaku, gospo, ništa jevtinije od reči nepromišljene.
KNEGINjA: Da li je tako, jer čuh i ovako: u Tola su ili kola mudrosti te se nama ostalima pričinja lud, ili je mrva ludosti te mu pamet muti.
KAPETAN ĐURICA: I tako vele!
KNEGINjA: A vele još da je i vidovit?
KAPETAN ĐURICA Ma ko bi znao, tek čudak je. On zalazi kroz vojsku i seje slutnje zle nekim predviđanjem.
KNEGINjA: Ja bih rada da čujem, kapetane, šta predviđa Tol?
KAPETAN ĐURICA: Našto ti to, kneginjo; našto ti slušati prazne reči uma smušena?
KNEGINjA: Jer tamo u kuli bori se život i smrt, jer nad kneževom posteljom slutnja se nadnela, jer dušu moju slutnja je pritisla. Kapetane, ja hoću da govorim s Tolom, ove noći još, sada još.
KAPETAN ĐURICA: Knez ti to ne bi dopustio.
KNEGINjA: Knez ne! Od tebe tražim to!
KAPETAN ĐURICA: Jer znaš da nema tog, što bi ti ja mogao odreći. (Stražaru na terasi) Vojniče, izzedi Tola iz tamnice. (Stražar zalazi iza kule).
KNEGINjA (Gospavi): Obiđi gospodara, Gospava!
GOSPAVA (Odlazi u kulu).



Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.