Kneginja od Tribala (drama u tri čina)/29
V
KAPETAN EMANUIDO, PREĐAŠNjI
PETAR EMANUILO (Penjući se, još sa stepenika): Izdaja!
KNEGINjA (Cikne): Izdaja?... Ko... govori, ko... Vladenije?
PETAR EMANUILO: On!
KAPETAN PERLAT (Iznenađen): Kapetan Vladenije?
PETAR EMANUILO: Izabraše ga Debrani za starešinu. Gospodar Gropa mu maločas starešinstvo predade i naredi da povede Debrane. Čas je bio odlučan, u Vladenijevoj je ruci bila sudbina Krojina.
KNEGINjA (Gorko): I on, bednik, izdade!
PETAR EMANUILO: On priđe Debranima i kliknu: „Knez je mrtav, neka živi Moz!” Debrani uzvik prihvatiše i okrenuše oružje na nas. Dok se jedni bore, drugi slaze u vojsku Mozovu, kroz tajni neki lagum koji Vladenije zna.
KNEGINjA: Oh, bedni izdajnik! (Bori se sa svojim bolom, zatim se obraća kapetanima) Pa šta sad? Zborite šta sad?
KAPETAN PERLAT: Ne pitaj nas!
KNEGINjA: Da koga? Ko bi mi mogao odgovoriti na to pitanje, ako niste kadri vi? (Odluči) Gospodo kapetani! Pođite odmah starešinama svim, pozdrav im od mene, nek vojsku predadu pouzdanima, a oni poteku u ovu dvoranu. Nek tu, kraj mrtva tela Gospodareva, padne poslednja reč odluke.
KAPETAN PERLAT I EMANUILO (Klanjaju se i odlaze).
|