Кнегиња од Трибала (драма у три чина)/28
IV
КАПЕТАН ПЕРЛАТ, ПРЕЂАШЊИ
КАПЕТАН ПЕРЛАТ (Узлази уз степеник уморан и сломљен. Он је гологлав, а око чела му је завој на рани).
КНЕГИЊА (Узнемирено): Шта доносиш, капетане?
КАПЕТАН ПЕРЛАТ: Гласе зле, горе не бих желео да чујеш.
КНЕГИЊА: Зар нема међ вама гласника доброга; зар нема витеза који би знао рећи бар једну реч утехе?
КАПЕТАН ПЕРЛАТ: Утеха, госпо, у овоме часу била би лаж, а лаж би била грех.
КНЕГИЊА: Збори, што рече онај Мозов топ малочас?
КАПЕТАН ПЕРЛАТ: Источни бедем проваљен је већ, на њему је пролом.
КНЕГИЊА: Зар не можемо пролом тај својим грудима заштити ми — сви ми?
КАПЕТАН ПЕРЛАТ: Брдо мртвих витеза пред проломом што се уздиже, одговор ти је, госпо, на то питање.
КНЕГИЊА: А зар је смрт тих витеза последња реч бранилаца Кројиних?
КАПЕТАН ПЕРЛАТ: Последња не; гинућемо и даље. Ал’ — непријатељска сила надире као бујица и преплавила је падину. Бацамо мртве своје међу њих, не би ли их уставили, ал’ бујицу је тешко уставити.... Моз је већ ускочио на доње бедеме...
КНЕГИЊА: И другда беше тешких часова, ал’ вера још никад не клецну ко сад.
КАПЕТАН ПЕРЛАТ: Беше их да, али тад Конте Бран беше пред нама, а пред туђинском војском не беше нигда Моз.
КНЕГИЊА (Сломљена, после извесног размишљања): И зар наде никакве?
КАПЕТАН ПЕРЛАТ: Ми, госпо, нисмо изгубили наду сву.
КНЕГИЊА (Диже главу): Нисте је изгубили? Шта је то у што верујете још? Ко је то међ вама који би у овом тешком часу био кадар спасти Кроји част?
КАПЕТАН ПЕРЛАТ: Капетан Владеније.
КНЕГИЊА (Изненађена и престрављена): Капетан Владеније?!
КАПЕТАН ПЕРЛАТ: Њега су Дебрани изабрали за старешину. Знају га с Дајна, кад је са њима уз Моза ратовао. Дебрана је три хиљаде и свако има срца два. Владеније је храбар капетан...
КНЕГИЊА (Узнемирена): Је ли поуздан?
КАПЕТАН ПЕРЛАТ: О, госпо!...
КНЕГИЊА: Ја питам, је ли поуздан?
КАПЕТАН ПЕРЛАТ Увек је био уз кнеза. У Светограду се борио уз нас, на Дајну уз Моза. Био је увек храбар и поуздан...
КНЕГИЊА: Увек досад... то верујем... (Споља се чује неко комешање, потмули гласови, алакање, звека оружја и знак рога): Чу ли?
КАПЕТАН ПЕРЛАТ (Слуша): Чудан шум! Као да се у граду води борба већ?
КНЕГИЊА: Зар продро Моз?
КАПЕТАН ПЕРЛАТ: Не верујем! Дебрани су кадри одолети му навали. Ја морам тамо, госпо! (Пође, али на степенику сретне капетана Емануила и задржи се) Капетане, шта је то?
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|