Kneginja od Tribala (drama u tri čina)/26

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

TREĆI ČIN
◄   I II III   ►

II

KAPETAN VLADENIJE ĐURICA, PREĐAŠNjI

KAPETAN ĐURICA (Pred kraj kneginjine tužbalice uzlazi uz stepenice. Na njemu se vidi da ga je umorila borba i napustila vera u uspeh. Ne želeći da uziemiri kneginju prilazi Gospavi i šapatom joj saopštava vesti koje donosi).
GOSPAVA (Stoji kraj naslona od stepenika saučestvujući u izlivu bola kneginjinog, ali ne uznemiravajući ni dahom svečanost trenutka. Pri dolasku kapetana Vladenija ona mu daje znak da ne uznemirava knjeginju, pa pošto je saslušala vesti i sačekala kraj kneginjine tužbalice, prilazn joj pažmvo i tiho je zove): Gospođo!
KNEGINjA (Polegla po kovčegu i ne diže glavu.)
GOSPAVA (Oslanjajući joj nežno ruku na rame): Utari, Gospo, suze, a stegni srce. Novi nam stižu glasi!
KNEGINjA (Diže gdavu): Ko ih donosi?
KAPETAN ĐURICA: Ja, svetla gospođo!
KNEGINjA: Čega si glasnik, dobra ili zla?
KAPETAN ĐURICA: Ni jedan glasnik, gospo, koji ti za mnom dođe, dobar ti više ne može doneti glas!
KNEGINjA (Diže se, oslanjajući se na Gospavu i pribira se): Govori, kapetane!
KAPETAN ĐURICA: Nemam, knjeginjo, mnogo kazivati, Po naredbi Gospodara Grope, pre no što dođoh tebi, obišao sam bedeme i položaje sve i... svud je zlo!
KNEGINjA: Zlo za zlim i gore za gorim!... Kazuj u čemu je zlo?
KAPETAN ĐURICA: Istočni bedem razbijen je već, tek tanak zid dvoji nas od vojske Mozove. Još samo jedan metak iz onog topa zlokobnog i Krojinih bedema neće biti već. A neprijatelj, kao jato skakavaca, pokrio je padinu, gamiže i vri i puza oe i penje ka vrhovima kao poplavom reka nabujala. Strele su nemoćne da ovu bujicu ustave, praha je nestalo te su nam arkebize umukle, a ulja, što beše, razlili smo sve. Sad se kamenjem borimo.
KNEGINjA (Odru kneževom): Čuješ li, Gospodaru? Zar ne drhće ti mač gnevom obuzet; zar nemaš snage mrtav živima da je daš? Tvoj grob zar biće i grob slave Kro-jine? (Kapetanu Vladeniju) Gospodar Gropa gde je? Gde su starešine; gde vojska tolika?
KAPETAN ĐURICA: Starešine su na svojim mestima i bore se, ali — bez vere...
KNEGINjA: A vojska?
KAPETAN ĐURICA: Vojska se bori i gine!
KNEGINjA: Je li sva vojska već ušla u boj?
KAPETAN ĐURICA: Sva, osim Debrana.
KNEGINjA: A oni?
KAPETAN ĐURICA: U njihovoj je ruci sudbina Krojina. Kad bi u borbu stupili...
KNEGINjA: A odriču?
KAPETAN ĐURICA: Bune se, neće Streza za starešinu.
KNEGINjA: Nek im drugog postave, nek sami izberu.
KAPETAN ĐURICA: Gospodar Gropa je pošao među njih da im to ponudi.
KNEGINjA: Imaš li još, govori, kaži sve? Što sipaš kap po kap, kad moram već ceo pehar ispiti? (Čuje se strahovit pucanj Mozova topa).
KAPETAN ĐURICA: Ču li? Mozov top ti je odgovor. Ako je prolomio zid...
KNEGINjA: Tada?...
KAPETAN ĐURICA: Poslednja nada još su Debrani. Ako i ta nada omane... ti, kneginjo, tad moraš misliti na sebe...
KNEGINjA: Na sebe?
KAPETAN ĐURICA: Ti nećeš hteti biti Mozov rob?
KNEGINjA (Pretrne pred, tom pomišlju koja joj se prviput sad predočn): Mozov rob?!
KAPETAN ĐURICA: Kneginjo! Očnim vidom ti se kunem i svojom mladošću i grobom očevim, u celom gradu ti nemaš vernijega sluge no što sam ja. Ničije srce za život tvoj nije toliko strepilo juče...
KNEGINjA: Juče?
KAPETAN ĐURICA: Da juče dade meni knežev mač, da juče meni poveri tvoju sudbinu, mrtav Moz danas ne bi Kroju pobedio. Ali što juče ne učini, učini danas, gospođo, poveri mi se i čuj moju reč. Poć’ ću iz ovih stopa da borbu nastavim i boriću se sve dok traje nada poslednja, a kad i nju pretrpaju ruševine Krojinih zidina, poteći ću ti. Ja jedini, među svima starešinama, znam tajni izlaz iz grada, izvešću te njim. Povešću te daleko, u ravnu Moraču, tamo je pleme moje i moj dom. Poneću te na rukama i kroz ceo život na rukama ću te nositi!...
KNEGINjA (Iznenađena): Kapetane, što to zboriš ti, reči bezumne?!
KAPETAN ĐURICA: Reči onoga koji te voli bezumno i kom ovaj čas opasnosti dade hrabrosti da ti ispovedi to!
KNEGINjA (Duboko uvređena): Sram nek te je, kapetane, kad pred mrtvim telom gospodara svog smeš da kazuješ takve reči bezočne.
KAPETAN ĐURICA: Rad tebe...
KNEGINjA: Našto ti briga o meni! Ovde je gospodar koji će me mrtav štititi pre no ti živ, koji uoči smrti smišljaš život nov.
KAPETAN ĐURICA: Radi spasa tvog...
KNEGINjA: Radi spasa mog ti bi da izbegneš smrt! Upamti kapetane: mrtva, na bedemima Krojinim, poštovaću te, živa te prezirem!
KAPETAN ĐURICA (Uvređen, pakosno): Razumem te, knjeginjo! Tebi je drago da Mozov budeš rob!
KNEGINjA (Cikne, obraćajući se odru): Gospodaru, zaštiti me od bezočnika tog! (Pokazuje mu izlaz) Odlazi! (On ostaje, što nju još više draži) Odlazi!
KAPETAN ĐURICA (Besno): Knjeginjo. Skupa je ova uvreda! (Odlazi).


Vinjeta1.png


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 82 godine.