Kneginja od Tribala (drama u tri čina)/15
XV
KNEGINjA, GOSPAVA, DOCNIJE STRAŽARI
KNEGINjA (Poumi da pođe kuli)
GOSPAVA (Zadržavajući je): Ne pođi kuli, gospo, još, dok telo sluge opreme. Gle, kako je topla noć, podeli sa njom svoje bolove Noć često ublaži ranu koju zada dan.
KNEGINjA (Podaje se Gospavi, oslanjajući se na njeno rame, te je odvodi do balustrade.): Da, noć je blaža od dana. U noći s ljudima spi i sva pakost ljudski i mržnja sa njom spi!... (Razmišlja i zagleda se pomno u mesec koji sad već zalazi za oblak). Al' zora budi ih... i, kad ta zora svane?
GOSPAVA: Može i ona svanuti blaga i vedra i doneti nam utehe, a razvejati slutnje koje su ti dušu obujmile.
KNEGINjA: To nisu više slutnje, Gospava. Tamo u kuli java je, a ta java nije uteha.
GOSPAVA: Uteha može biti u sutrašnjoj našoj pobedi.
KNEGINjA: Veruješ li ti u nju?
GOSPAVA: A zar ti ne, gospo?
KNEGINjA: Htela bi, al’ nemam snage!... (Zamisli se i ponavlja više sebi Todove reči)... Jedan od dvojice izmakao je već, on će pre stići meti, a meta je smrt! — Gospava, u mladosti si umela razumeti mi radosti, umeš li sad razumeti mi bol?
GOSPAVA: I razumem ga i delim s tobom, gospođo.
KNEGINjA: Ne, ne razumeš, Gospava! Tuđ bol je teško razumeti! Svaka duša ima svoj bol i svaki bol ima svoju dušu... Oh, kad bih mogla i ja, kao što će vojska sva, verovati još ovu noć da je knez živ... (Iz daljine se čuje rog, ona se prene i osluhuje. Rog se ponavlja) Ču li?
GOSPAVA: Čuh, gospođo!
KNEGINjA: Šta bi u ovo doba to mogdo značiti?
GOSPAVA: Rekla bih iz daljine velike, sa donjih bedema. (Ućute obe i osluhuju).
STRAŽAR SA DONjIH BASTIONA (Iz dubine se čuje njegov taman i nejasan uzvik): Čuj! Čuj!
STRAŽAR SA GORNjIH BASTIONA (Izlazi iz niše i naginje se na balustradu): Čujem!
STRAŽAR SA DONjIH BASTIONA (Govori ozdo nešto tamno i nejasno).
STRAŽAR SA GORNjIH BASTIONA (Pošto je saslušao, obraća se stražart na kuli): Čuj! Čuj!
STRAŽAR S KULE: Čujem!
STRAŽAR SA GORNjIH BASTIONA: Neprijatelj šalje glasnika, naše straže su ga prihvatile.
KNEGINjA (Uznemirena Gospavi): Glasnika? Šta hoće Moz s tim?
GOSPAVA: Ne znam, gospođo!
KNEGINjA: Da nije možda čuo za kneževu smrt. To bi bilo zlo. Moz ne sme znati da knez nije živ.
GOSPAVA (Gledajući s bedema): Vode glasnika.
KNEGINjA: Strepim od nečega nepojmljivog, neznanog.
GOSPAVA: U duši bolom rastrganoj, strepnja je kod kuće.
KNEGINjA: Ko vodi glasnika?
GOSPAVA: Kapetan Vladenije.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|