Kneginja od Tribala (drama u tri čina)/11
XI
GOSPODAR GROPA, KAPETAN PERLAT, PREĐAŠNjI
GOSPODAR GROPA (Praćen kapetanom Perlatom, uzlazi sa donjih bastiona): Kako je, gospo, knezu, možemo li se nadati?
KNEGINjA: Nada je, vojvodo, u Boga, a on se vidi milostiv, podario je gospodaru san, te ako ga okrepi...
GOSPODAR GROPA: Okrepiće ga, te i nas u borbi sutrašnjoj,
KNEGINjA: Očekuješ li, vojvodo, sa pouzdanjem sutrašnji dan?
GOSPODAR GROPA: Većeg bi pouzdanja bilo sutrašnji kad bi dobili dan, samo taj jedan dan spasao bi Kroju i slavu njezinu i čast. Al’, eto, nemam dovoljno ni lukavstva ni mudrosti da taj jedan dan dobijem.
KNEGINjA: Gde nema lukavstva i mudrosti, hrabrost je pouzdanje sve.
GOSPODAR GROPA: I jedino!
KNEGINjA (Polazeći): Oprosti, vojvodo! ja pođoh kuli da nad gospodarem bdim. Već dugo sam ga ostavila poveriv ga snu.
GOSPODAR GROPA: Neka ti bude srećna ruka, gospođo!
KNEGINjA (Ode u kulu).
|