Kmet mi sedi u stole, oj Lazare![1]
a kmetica u dvore, oj Lazare!
Kmetu šije košulju
sa srebrnom iglicom,
s pozlaćenim končićem, 5
igla joj se iskrši,
konac joj se zamrsi.
Obrni[2] se, Lazare, oj Lazare!
pa se lepo pokloni,
da te lepo darujem: 10
divnim darom dukatom,
pozlaćenim šestakom,
crvenikom jabukom.
↑U tom trenutku se Lazar i Lazarica okreću licem u lice i naklone jedio drugom.
Izvor
Obыčai i pѣsni tureckihЪ SerbovЪ : (vЪ Prizrѣnѣ, Ipekѣ, Moravѣ i Dibrѣ) : izЪ putevыhЪ zapisokЪ I. S. Яstrebova. S. PeterburgЪ : Tipografія V. S. Balaševa, 1886, XXIV+626., str. 98.