Кмет ми седи у столу, ој Лазаре

* * *

[Кмет ми седи у столу, ој Лазаре]

Кмет ми седи у столе, ој Лазаре!^[1]
а кметица у дворе, ој Лазаре!
Кмету шије кошуљу
са сребрном иглицом,
с позлаћеним кончићем, 5
игла јој се искрши,
конац јој се замрси.
          Обрни^[2] се, Лазаре, ој Лазаре!
          па се лепо поклони,
          да те лепо дарујем: 10
          дивним даром дукатом,
          позлаћеним шестаком,
          црвеником јабуком.

---

Референце

1. Ој, Лазаре, понавља се после сваког стиха.
2. У том тренутку се Лазар и Лазарица окрећу лицем у лице и наклоне једио другом.

Извор

Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 98.