Kajica Radonja i Turčin Karajlija
0001 Vino pije Kajica Radonja
0002 I šnjim pije Turčin Karajlija,
0003 Oni piju u opkladu vino,
0004 Besedi mu Turčin Karjlija:
0005 ”Pobratime, Kajica Radonja,
0006 Kako sade dobri konja nema,
0007 Dobri konja a bolji junaka,
0008 Koji za dan u Novo otidu,
0009 Za dan odu, a za drugi dođu!”
0010 Besedi mu Kajica Radonja:
0011 ”Pobratime, Turčin-Karajlija,
0012 Meni nema i mom kalavrancu,
0013 Nama nema letnje obdanice
0014 Da odemo i natrag dođemo!”
0015 Al’ besedi Turčin Karajlija:
0016 ”Ako odeš, Kajica Radonja,
0017 Ako odeš, pa i natrag dođeš,
0018 Da mi uzmeš moju arnu glavu;
0019 Ako odeš, pa natrag ne dođeš,
0020 Da ti uzmem tvoju arnu glavu!”
0021 Onda usta Kajica Radonja,
0022 Pa otide dvoru bijelome,
0023 Pa besedi Mari Koložvarki:
0024 ”Ljubo moja, Marko Koložvarko,
0025 Timari mi malo kalavranca
0026 Dak ja legnem sanak boravati –
0027 Ljuto sam se opkladio s Turci!”
0028 Besedi mu Mara Koložvarka:
0029 ”Oj Kajice, dragi gospodaru,
0030 Jedva sam se ropstva oprostila,
0031 Pa ćeš opet da m’ zarobe Turci!”
0032 ”Ta ne boj se, moja verna ljubo,
0033 Dok je mene i mog kalavranca!”
0034 Pak on leže sanak boraviti,
0035 A Mara mu konja timarila;
0036 Trired ga je nazobila zobljom
0037 I trired ga vodom napojila
0038 Dok je bela zora zabelila.
0039 Al’ besedi Mara Koložvarka:
0040 ”Ustaj gore, Kajica Radonja,
0041 Znaš da si se opkladio s Turci
0042 Da ti ideš u to Novo krasno!”
0043 Onda usta Kajica Radonja,
0044 Pa on sedla konja kalavranca
0045 I on sede vrancu u slemena,
0046 Pravo ide Turčin-Karajliji,
0047 Pa besedi Kajica Radonja:
0048 ”Oj Boga ti, Turčin-Karajlija,
0049 Daj ti meni sitnu knjigu malu
0050 Da ja idem u to Novo krasno!”
0051 On mu daje sitnu knjigu malu;
0052 Uzima je Kajica Radonja,
0053 Pravo ide u to Novo krasno,
0054 Kako ode u to Novo krasno,
0055 On otide odži u džamiju,
0056 Pa on dade sitnu knjigu malu.
0057 Kad je odža knjigu razgledao,
0058 On se na nju grotom nasmijao;
0059 Knjigu gleda, dugu friško piše,
0060 Te je daje Kajica Radonji.
0061 Uzima je Kajica Radonja,
0062 On uzima sitnu knjigu malu,
0063 Pa je nosi Turčin-Karajliji.
0064 Kad je bilo letnji dan u podne,
0065 Al’ Kajica bio prid dvorovi,
0066 Prid dvorovi Turčin-Karajlije.
0067 Iziodi Turčin-Karajlija,
0068 Pa on primi sitnu knjigu malu.
0069 Kad je Ture knjigu razgledalo,
0070 Besedilo Kajici Radonji:
0071 ”Pobratime, Kajica Radonja,
0072 Ne uzmi mi moju arnu glavu,
0073 Daću tebi do tri kule blaga
0074 I daću ti moju bulu belu
0075 Da ti bude u dvoru ropkinja!”
0076 Nasmija se Kajica Radonja,
0077 Pa besedi Turčin-Karajliji:
0078 ”Luda glavo, Turčin-Karajlija,
0079 Što će meni do tri kule blaga,
0080 U men’ ima četir kule blaga;
0081 I što će mi ljuba Turkinjica,
0082 Kad je u me ljuba Srpkinjica!”
0083 Trže sablju Kajica Radonja,
0084 Trže sablju, odseče mu glavu,
0085 Pa on ode dvoru bijelome.
0086 Iziodi Mara Koložvarka
0087 Da pod njime dobra konja primi,
0088 I iznosi bijele peškire,
0089 Te utire konja kalavranca,
0090 Pa ga ljubi među oči čarne,
0091 Suze roni, a besedi tijo:
0092 ”Kalavrane, vrlo dobro moje,
0093 Kad si mene ropstva oprostio,
0094 Oprostio ropstva od Turčina!”
