Kajica Radonja i Turčin Karalije
0001 Vino pije Kajica Radonja
0002 Sa Turčinom Emin-Karalijem,
0003 Vino piju u novoj meani,
0004 U vinu se opkladiše ludo.
0005 Pita Turčin Kajicu Radonju:
0006 ”Kol’ko ima od Novoga, pobro
0007 Od Novoga do Kratova malog?”
0008 Odgovara Kajica Radonja:
0009 ”Pobratime, Emine Turčine,
0010 Kad me pitaš, pravo da ti kažem –
0011 Lošim konju i lošim junaku
0012 Ima oda za dva za tri dana;
0013 Tvojim konju i tebe junaku
0014 Ima oda za nedelju dana;
0015 Dobrom konju i dobrom junaku –
0016 Za dan ode, a za drugi dođe;
0017 Mojim konju i meni junaku –
0018 Za dan odem i da natrag dođem!”
0019 Al’ besedi Emin Karalije:
0020 ”Oj, Boga ti, Kajica Radonja,
0021 Ako odeš iz Novoga, pobro,
0022 Iz Novoga u Kratovo ravno,
0023 Daću tebi i bulu i dvore
0024 I u dvori moje postojanje,
0025 A najposle na divanu glavu;
0026 Ako l’ odeš iz Novoga, pobro,
0027 Iz Novoga u Kratovo malo,
0028 Ako l’ odeš, a natrag ne dođeš,
0029 Da mi dadeš tvoju vernu ljubu,
0030 Tvoju ljubu Kološvarku Maru
0031 I još tomu tvoje bele dvore,
0032 A najposle na divanu glavu!”
0033 Al’ besedi Kajica Radonja:
0034 ”Pobratime Emin Karajlije,
0035 Ako odem u Kratovo malo,
0036 Ako odem, a natrag ne dođem,
0037 Daću tebi i ljubu i dvore
0038 I u dvori moje postojawe,
0039 Al’ ti ne dam na divanu glavu,
0040 El je meni mila rusa glava!”
0041 To izreče Kajica Radonja,
0042 To izreče, pa na tim ostade,
0043 Pa odoše svaki svome dvoru,
0044 A Kajica svome belom dvoru,
0045 Pa kazuje svojoj vernoj ljubi:
0046 ”Verna ljubo, Kološvraka Marko,
0047 Vino pijem u novoj meani
0048 Sa Turčinom Emin-Karalijem,
0049 U vinu se opkladismo ludo
0050 O dvorove i o verne ljube –
0051 Obeć’o mi Emin-Karalije,
0052 Ako odem iz Novoga malog,
0053 Iz Novoga u Kratovo ravno,
0054 Ako odme i za dan se vratim,
0055 Obeć’o mi svoju bulu belu
0056 I još tomu bijele dvorove
0057 I u dvori svoje postojanje;
0058 Ako odem u Kratovo ravno,
0059 Odem, ljubo, a natrag ne dođem,
0060 Na našemu konju karavrancu,
0061 Da mu dadem i tebe i dvore
0062 I u dvori naše postojanje!”
0063 Suze roni Kološvarka Mara,
0064 Suze roni, Kajici govori:
0065 ”Gospodaru, Kajica Radonja,
0066 I dosad si rujno vino pio,
0067 Al’ se nisi opklađao ludo!”
0068 Al’ besedi Kajica Radonja:
0069 ”Steri, Maro, mekanu postelju
0070 Da ja ležim sanak boraviti,
0071 A ti zobi, Maro, konja karavranca
0072 Da bi l’ doš’o iz Kratova, Maro!”
0073 Pak on leže sanak boraviti,
0074 Mara zobi konja karavranca.
0075 Ta dok su petli u krila udrili,
0076 Triput ga je zopcom nazobila
0077 I crvenim napajala vinom.
0078 P’ onda budi svoga gospodara:
0079 ”Gospodaru Kajica Radonja,
0080 Ta petli su u krila udrili,
0081 Jeste tebe putovati vreme!”
0082 Al’ besedi Kajica Radonja:
0083 ”Verna ljubo Kološvarka Maro,
0084 Ta mi smo se opkladili ludo
0085 Da ja pođem iz Novoga malog
0086 Kada sunce na istok iziđe,
0087 Pa kad dođem u Kratovo ravno,
0088 Kod kadije ferman da potpišem!”
0089 Suze roni Kološvarka Mara,
0090 Suze roni, karavranca rani.
0091 Kad je zora zaplavila bila,
0092 Ona budi svoga gospodara:
0093 ”Usta’, more, Kajica Radonja,
0094 Jeste tebe putovati vreme!”
0095 U tom stiže Emin Karalije,
0096 Pa besedi Kološvarki Mari:
0097 ”Dobro jutro, Kajicina ljubo,
0098 Je l’ Kajica na po puta ravna?”
0099 Al’ besedi Kološvarka Mara:
0100 ”Bog t’ ubio, Emine Turčine,
0101 Još Kajica u postelji spava!”
0102 Al’ besedi Emin Karalije:
0103 ”Pobratime Kajica Radonja,
0104 Je li tvrda vera u kaura?”
0105 Al’ besedi Kajica Radonja:
0106 ”Jeste tvrda vera u kaura,
0107 Tvrđa mi je vera od kamena!”
0108 Pak on đipi sa meke postelje,
0109 I opravi konja karavranca,
0110 I potisa ferman kod kadije,
0111 Pa se diže s Bogom putovati
0112 Vijući se preko polja ravna
0113 Kao zvezda preko vedra neba.
0114 Kad je doš’o u Kratovo malo,
0115 Jošte Turci dovu soveršuju,
0116 Te je malo mor’o pričekati
0117 Dok kadija sa dove iziđe.
0118 Kad kadija sa dove iziđe,
0119 Dade njemu Kajica Radonja
0120 Iz njedara ferman da potpiše.
0121 Kad je bela pročit’o fermana,
0122 Pa on vidje šta u njemu piše,
0123 Čudeći se Kajici govori:
0124 ”Ti proodaj konja karavranca,
0125 Možda ti je vodu zamajao,
0126 Dok otidem u bijele dvore
0127 Da potpišem beloga fermana!”
0128 Dok Kajica konja provodao,
0129 U tom dođe s fermanom kadija,
0130 Potpis’o je bijela fermana.
0131 Da j’ Kajica bio u Kratovu
0132 Te mu daje bijela fermana.
0133 Te se diže natrag u Novoga
0134 I poiti da stigne za sunca
0135 Da dobije rečenu opkladu –
0136 Ta Janok je polje preodio,
0137 Čarne gore skokom preskakao,
0138 Trnok-polje kasom prekasao,
0139 A gradove trkom pretrčao.
0140 Kad je bilo na zaodu sunce,
0141 Kad vojvoda iz lova doode,
0142 Ali ide Emin Karalije
0143 B’jelom dvoru Kajice Radonje,
0144 Pak besedi Kološvarki Mari:
0145 ”Verna ljubo Kajice Radonje,
0146 Steri, ljubo, mekanu postelju,
0147 Neće doći Kajica Radonja!”
0148 Al’ besedi Kološvarka Mara:
0149 ”Id’ odatle, prokleti Turčine,
0150 Sad će doći Kajica Radonja,
0151 Na dobrog je konja usednuo!”
0152 Tek što oni u reči bijahu,
0153 Ali jezdi Kajica Radonja
0154 Na belome konju i umornu.
0155 Al’ besedi Emin Karalije:
0156 ”Pobratime, Kajica Radonja,
0157 Ta nismo se opkladili ludo
0158 Da na putu, pobro, dobre konje menjaš!”
0159 Al’ besedi Kajica Radonja:
0160 ”Verna ljubo Kološvarka Maro,
0161 Ubriši mi konja karavranca,
0162 Pa provodaj tuda po ulici
0163 Da bi l’ mi se konjic odgušio!”
0164 Pak besedi Eminu Turčinu:
0165 ”Pobratime Emine Turčine,
0166 Daj, Turčine, tvoje obećanje,
0167 Daj ti mene bulu i dvorove
0168 I u dvoru tvoje postojanje,
0169 A praštam ti na divanu glavu!”
