Kara majća mladu Karavilu:
„Karavilo, nigde te ne bilo!
Ne sečaš se vodu da doneseš,
sal kad vidiš momče na kladenče.
Kad otideš, n umeš da se vrneš! 5
Bog ubio i toj ludo mlado
kad te ono na ništa napraji:
rusa ti je kosa umršena,
bela ti je toska ukaškana,
jedra su ti nedra otkrijena..." 10
Karavila drobne slze roni,
slze roni, na majću govori:
„Ne klni ga, moja slatka nano,
to je momče majćino jedinče!
Ono mene nije ni ticalo: 15
sas dušu mi kosu umrsilo,
a vrano konjče tosku ukaškalo,
a jasan pogled jelek raskopčalo.”
Pevač, mesto zapisa i napomena
Pesma zapisana od Perse Marinković iz Borovca.
Reference
Izvor
Ogrejala sjajna mesečina (istočnosrbijanske lirske narodne pesme). Zapisao Ljubiša Rajković. 32/1992, br. 1-2 (186-187). str. 52.
