Kad se ženi Omer čelebija
pa on prosi Anku Smederanku.
Anku prosi, Anka poći neće,
dok ne vidi Omerove dvore
i Omera kako konja jaši. 5
Kad je malo vrime poodmaklo,
opravlja se Anka Smederanka,
opravlja se u ruho junačko,
ona jaši konja od mejdana,
ona ode Omerovu dvoru. 10
Kad je došla na Smeder-kapiju,
oštro Anka svoga konja javlja,
iz kopita živa vatra siva,
a iz nosa modar plamen suče.
Kad je došla Omerovom dvoru, 15
tude Anku sluge dočekale;
konja vode doli u podrume.
Kad su oni malo besidili,
besidili, vina s’ ponapili,
al’ govori Anka Smederanka: 20
— Oj boga ti, Omer čelebija,
spremaj nama gospodsku večeru,
što će biti i meni i tebi.
Čudio se Omer čelebija
pa besidi svojoj staroj majci: 25
— Bože, majko, čuda golemoga,
i dosad su gosti dolazili,
al’ mi nisu ovakovi bili!
Kad u jutro jutro osvanulo,
besidila Anka Smederanka: 30
— Spremaj konja i moga i tvoga
pa me prati do Smeder-kapije.
Al’ besidi Omer čelebija:
— I ja sam se junak oženio
i djevojku ovdi isprosio, 35
ali sam je tužan ostavio!
Al’ ga pita Anka Smederanka:
— Zašto si je tužan ostavio?
— Kad su mi je troji nakudili!
Prvom su je manom nakudili, 40
da joj glava leži nauzglanci.
Drugom su je manom nakudili,
da načesto ruho prominjava.
Trećom su je manom nakudili,
da joj glava vikom na pendžeri. 45
Al’ besidi Anka Smederanka:
— Ak joj glava leži nauzglanci,
ona j’ sama, pa je mazi nana.
Ako često ruvo prominjava,
ona ima pa ga prominjava. 50
Ak’ joj glava vikom na pendžeri,
ona gleda hoće l’ Omer doći.
To izusti pa u grad uteče.
Omer se je svemu dosjetio,
On pokupi kićene svatove 55
pa odlazi dovesti divojku,
baš divojku Anku Smederanku.
Sait Orahovac: Sevdalinke, balade i romanse Bosne i Hercegovine. Sarajevo: "Svjetlost", 1968. (Biblioteka Kulturno naslijeđe Bosne i Hercegovine), str. 825-826.
