Kad morija Mostar morijaše,
sve umori i staro i mlado,
i umori majci Ibrahima.
Žao joj ga u groblje kopati,
već ga kopa u zelenu bašču. 5
Svako ga je jutro oblazila,
a jedno ga jutro dozivala:
— Je l' ti tvrdo, Ibro, bez dušeka?
Je l’ ti nisko bez brusa jastuka,
il' ti zima bez kumaš jorgana, 10
jesu l’ teške tahte javorove?
Iz mezara nešto progovara:
— Nije, majko, tvrdo bez dušeka,
nije nisko bez brusa jastuka,
nije zima bez kumaš jorgana, 15
nit’ su teške tahte javorove,
već su meni guje dodijale:
oči piju, u perčin se kriju!
Kuni, majko, Omera berbera
koji mi je perčin ostavio. 20
Kaži, majko, mojim jaranima,
što gledaju neka ne varaju,
jer su teške djevojačke kletve!
Reference
Izvor
Sait Orahovac: Sevdalinke, balade i romanse Bosne i Hercegovine. Sarajevo: "Svjetlost", 1968. (Biblioteka Kulturno naslijeđe Bosne i Hercegovine), str. 483.
