Кад морија Мостар моријаше,
све умори и старо и младо,
и умори мајци Ибрахима.
Жао јој га у гробље копати,
већ га копа у зелену башчу. 5
Свако га је јутро облазила,
а једно га јутро дозивала:
— Је л' ти тврдо, Ибро, без душека?
Је л’ ти ниско без бруса јастука,
ил' ти зима без кумаш јоргана, 10
јесу л’ тешке тахте јаворове?
Из мезара нешто проговара:
— Није, мајко, тврдо без душека,
није ниско без бруса јастука,
није зима без кумаш јоргана, 15
нит’ су тешке тахте јаворове,
већ су мени гује додијале:
очи пију, у перчин се крију!
Куни, мајко, Омера бербера
који ми је перчин оставио. 20
Кажи, мајко, мојим јаранима,
што гледају нека не варају,
јер су тешке дјевојачке клетве!
Референце
Извор
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 483.
