Kad mladi venac meću na glavu

Doleti beo cvetak iz ravna polja,
Pa pade lepoj Smilji na rusu kosu,
Ona ga smeće, on se nameće:
Ne smeći Smiljo, smetuti nećeš!
Ali besedi Smilja devojka:
Venče moj venče, dangubo moja,
Dok te pridenem, jutro me prođe,
Dok odadenem i veče dođe.

Izvor

Stevan Bošković, Bačvanske pesme. U Novome Sadu. Srpska narodna zadružna štamparija, 1879. str. 128-129.