Kad Senjani Livno porobiše,
U njem malo blaga zarobiše,
Malo blaga, al je plemenito:
Lipu hćercu age Atlagića,
Netjakinu Durajbegovića, 5
A ljubovcu paše bosanjskoga.
A1 se moli mlajahna divojka:
„Bogom brate, Senjanin Ivane,
Nemoj mene obljubiti mladu,
Nit me vodi Senju bijelomu, 10
Za namom te tri otkupe dojti —
Jedna otkup od babajka moga,
Od babajka age Atlagića;
Druga otkup od ujaka moga,
Ujca moga Durajbegovića; 15
Treta otkup od dragoga moga,
Od dragoga paše bosanjskoga!”
Još divojka biše u riječi,
Al joj mladoj bila knjiga dojde
Od babajka age Atlagića: 20
„Dite moje, ne ufaj se u me,
Sve su moje dvore porobljene!”
Malo j' zatim vrime postanulo,
Al joj mladoj druga knjiga dojde
Od ujaka Durajbegovića: 25
„Dite moje, ne ufaj se u me,
Senjani mi dvore porobiše,
Pusto moje odnesoše blago,
Pusto blago, sve srebro i zlato!”
Gorko plače mlajahna divojka 30
Da će biti u Senju robinja,
Al joj mladoj treta knjiga dojde
I uz knjigu tri tovara blaga
Od dragoga, paše bosanjskoga:
„Otkupuj se, moja dušo draga, 35
Otkupuj se, kuliko ti j' drago!”
Al govori mlajahna divojka:
„Teško meni po rodu mojemu,
Da ni meni dragoga mojega
Ja bi bila senjska robinjica!” 40
