Kad Moriće pofataše,
b'jele ruke povezaše,
i u grad ih povedoše.
Ufatiše Morić-Ibru,
i brata mu Morić-Pašu. 5
U ta doba haber majci:
pofatali dva Morića,
dva Morića, dva pašića.
Stara majka pitu kuha;
u ruci joj oklagija, 10
a u drugoj zlatan ibrik.
Kad to čuje stara majka,
oklagiju prelomila,
zlatan ibrik pobacila.
Ona leti kroz Šarače, 15
kroz Šarače i Halače:
„A boga vam, svi šarači,
svi šarači i halači,
vidiste li dva Morića?"
„A boga mi, stara majko, 20
vidismo mi dva Morića:
b'jele ruke zavezane;
za njim ide kolćehaja.
Kad su bili kroz Latinluk,
najprid ide Morić Ibro, 25
a za njime bratac Pašo,
pa za njima kolćehaja.
Pa zapiva Morić Ibro:
„Latinluče, širok t’i si,
At-mejdanu, bijel ti si, 30
lipa Maro, lipa ti si,
a zindanu, mračan ti si!"
Za njim leti stara majka.
Ona leti kolćehaji:
„A boga ti, kolćehaja, 35
poklanjam ti sve šarače,
sve šarače i halače,
pusti meni dva Morića!"
„A boga mi, stara majko,
da mi dadeš Sarajevo 40
ne pušćam ti dva Morića!"
Reference
Izvor
Buturović Đenana: Morići, od stvarnosti do usmene predaje, Svjetlost, Sarajevo, 1983., str. 204-205.
