Kad Kauri Dabar porobiše,
Dabar selo i Redalje ravno
Do bijele Crničića kule,
I njegovu porobiše kulu,
Porobiše, vatrom zapališe, 5
Iz nje ludo roblje izvedoše:
Ludu Emu od sedam godina,
A Aliju od godinu dana.
Kad su bili kroz goru zelenu,
Stoji piska nejačak Alije. 10
Ja šta veli Pivljanine Bajo:
„Čujte mene, sva družino draga,
Zakoljite nejačka Aliju,
Alina je piska dodijala !“
A šta veli Emina djevojka: 15
„Bogom, babo, Pivljanine Bajo,
Nemoj zaklat mog brata Aliju,
Ja ću svoje kose odrezati,
Pa Aliji uprtnice gradit,
Ja ću nosit nejačka Aliju !“ 20
Tada Bajo za Boga hajao,
Ne šće njojzi zaklati Aliju
Odnese ga lovnoj Gori Crnoj,
Pokloni ga od Zadarja banu,
A ban dade banici Vlahinji, 25
Banica ga uzela po’ sina,
Hranila ga medom i šećerom.
Viši Ale od sedam godina,
Nego drugi od petnes godina.
Kad mu bilo dvanajest godina, 30
Ne dadu mu mirovati vrazi —
Sve zadire Vlaščad po sokaku
I on ljubi bijele Latinke.
Al da vidiš banove soldate,
Otidoše, banu kazivaše: 35
„O, naš bane, mio gospodare,
Daj ti smakni dijete Aliju,
Alija je nama dotužio —
Zadire nam đecu po sokaku,
A ljubi nam bijele Latinke!“ 40
Tad im veli od Zadarja bane;
„Hajte tamo svi moji soldati,
Ako Bog da dok neđelja dođe,
Aliju ću dati na galiju,
A Emenu hoću prevjeriti!“ 45
To mišljahu niko ne čujaše,
Al to čuje banica Vlahinja,
Tad Aliji kuha brašljenicu,
Ona veli djetetu Aliji:
„Čuli mene moj sine Alija!“ 50
Sve mu kaza što je i kako je —
„Vi bježite gorom i planinom!“
Pobjegoše zelenom planinom.
Kad u jutru bijel dan svanuo,
Tad pukoše na gradu topovi, 55
Ali nema djeteta Alije.
Dva zajedno, četeres ujedno,
Za njima se poćer otisnuo,
Brdom pješci, a poljem konjici;
Da imaju sokolova krila, 60
Ne bi perje iznijelo meso,
A kamo li dijete Alija.
Pa pukoše na gradu topovi,
Otpukoše skeli na Gabelu,
Tad rekoše: dođe im Alija! 65
