Kaduna Asan-age Kune
0001 Zavadi se Kuna Asan-aga
0002 Sa ljubovcom bijelom kadunom,
0003 Za godinu ne progovoriše,
0004 A za dvije ne sastadoše se.
0005 Sve mislila bijela kaduna,
0006 Kako će se osvetiti Kuni.
0007 Ode kada ostareloj majci,
0008 Pa besjedi Kunina kaduna:
0009 ”Sjetuj mene, mila moja majko,
0010 ”Šta ću, mati, od života moga,
0011 ”Evo ima tri godine dana,
0012 ”Ide Kuna u ašikovanje.
0013 ”Oću l’ , mati, u vodu skočiti,
0014 ”Ili ću se objesiti mlada,
0015 ”Ne bi li se osvetila Kuni. ”
0016 A stara je mati sjetovaše:
0017 ”Nemoj, kćeri, bijela kaduna,
0018 ”Ti se nemoj mlada objesiti,
0019 ”Niti kćeri u vodu skočiti,
0020 ”To od Boga velika griota,
0021 ”A od ljudi pokor i sramota,
0022 ”Kad bi sebi život okončala,
0023 ”Nego će te mati sjetovati:
0024 ”Idi kćeri na bijelu kulu,
0025 ”Dobro gledaj Asan-agu Kunu,
0026 ”Kad otide u ašikovanje,
0027 ”A ti, kćeri, bijela kaduno,
0028 ”Ukradi mu ruo i oružje,
0029 ”I đogata konja od mejdana,
0030 ”Idi, kćeri, Senju bijelome,
0031 ”Pokrsti se moja kćeri draga,
0032 ”Dobro će te Ivan dočekati. ”
0033 A kad čula Kunina kaduna,
0034 Sa milom se oprostila majkom,
0035 Pa otide na bijelu kulu.
0036 Kada akšam noćca dolazila,
0037 Uze Kuna fenjer i svijeću,
0038 Ode Turčin u ašikovanje.
0039 A da vidiš bijele kadune,
0040 Skoči kada na noge lagane,
0041 Pa otide u jarove tije,
0042 Tu Kunina izvede đogina,
0043 Pa đogata okitila divno,
0044 Okiti ga što bolje mogaše
0045 Sa vr glave do zelene trave,
0046 Prekrili ga zlatom žeženijem.
0047 Ode kada na bijelu kulu,
0048 Svuče kada kadunske aljine,
0049 A Kunine na sebe obuče,
0050 Baš što Ture nosi o bajramu,
0051 Udri na se i srmu i zlato,
0052 Na prsima toke sakovate,
0053 Za pojasom dvije zlatke male,
0054 O bedri je sablju pripasala,
0055 O ramenu džidžajli šešanu,
0056 Uze blaga koliko joj drago,
0057 Pa evo je do konja đogina,
0058 Jala, reče, sjede na đogina,
0059 Otište ga zemljom po ćenaru,
0060 Kud gođ ide i u Senje siđe.
0061 Pije vino Ivan kapetane
0062 I sa njime trideset Senjana
0063 Na bijeloj od kamena kuli,
0064 Nešto mu se dade pogledati
0065 Niza Senje polju u dužinu,
0066 Dok ugleda konja i junaka,
0067 Pa uzeše srčali durbina,
0068 Te poznaju konja i junaka,
0069 Poznavaju poznat’ ne mogau.
0070 Dok se bula bliže primaknula
0071 Poznadoše konja i junaka,
0072 Da je Turčin od turske Udbine,
0073 Velikom se čudu začudiše,
0074 Svi rekoše da ga sretu sluge.
0075 Ivan reče, sluge ga sretoše,
0076 Pod Turčinom konja prifatiše,
0077 Vode konja u nove arove,
0078 A junaka na bijelu kulu.
0079 Da vi’š bule bijele kadune,
0080 Kako dođe, Božju pomoć viče,
0081 Svi Senjani Boga privatiše,
0082 I dobro joj mjesto napraviše,
0083 Do Ivana mlada kapetana.
0084 Kada skide kalpak i čelenke,
0085 Ljubi Iva u skut i u ruku,
0086 I pred njime skerlet i kadivu:
0087 ”O Ivane, senjski kapetane.
0088 ”Baš kod mene prijevare nema,
0089 ”Već mi turska vjera omrznula.
0090 ”Evo ima tri bijela dana,
0091 ”Kako snivam sveca Muhameda,
0092 ”Đe s Resulom bezakonje gradi,
0093 ”Pa mi srpska vjera omoljela,
0094 ”I hoću se junak pokrstiti. ”
0095 Kad to začu Ivan-kapetane,
0096 Udari ga rukom po plećima:
0097 ”Be averim, turska seratlijo,
0098 ”Dobro će ti biti kod Ivana. ”
0099 Pa ga vodi u bijelu crkvu,
0100 Skidoše mu i srmu i zlato.
0101 Onda kada riječ besjedila:
0102 ”O Boga ti, Ivan-kapetane,
0103 ”Ne skidajte bijelu košulju,
0104 ”U Turčina pogano je t’jelo,
0105 ”Pa je mene zazor i sramota. ”
0106 To kadunu odma poslušaše,
0107 Pa krstiše bijelu kadunu,
0108 I dobro joj ime nađedoše,
0109 Po imenu uskoče Jovane.
0110 Kad krstiše bijelu kadunu,
0111 Vode Jova na Ivovu kulu,
0112 Pa sjedoše i veselje grade,
0113 Šiba puca tri bijela dana.
0114 A to stade za godinu dana,
0115 Često Jovan pred četom iđaše,
0116 Vodi četu svakad u Udbinu,
0117 Od Turaka grdne jade gradi,
0118 Robi, pali a siječe glave,
0119 Sve mu Ivan perjanice daje,
0120 Dok navrši dvades i četiri.
0121 Opet Jovan ide u Udbinu,
0122 Raspituje uskoče Jovane,
0123 A je li se oženio Kuna.
0124 Dok mu aber od istine dođe
0125 Posle puni tri godine dana,
0126 Da je Kuna curu isprosio
0127 Kod otoka mora širokoga
0128 U Turčina od Otoke Tala,
0129 A Merimu ljepotu đevojku.
0130 U neđelju koja prva dođe,
0131 Oće Turčin da vodi đevojku.
0132 Kad to čuo uskoče Jovane,
0133 Uskok kupi od Senja Senjane,
0134 Đe gođ koga poboljega znade,
0135 Zove Jovan arambašu Vuka,
0136 I Gavrana mlada barjaktara,
0137 Jer se oba oženili nisu,
0138 I sa njima stotinu Senjana.
0139 Vodi četu poviše Kunare,
0140 Đeno jesu mloge raskrsnice,
0141 Pa namjesti i uvati klance,
0142 Sve razredi od Senja Senjane,
0143 I svakoga Jovan sjetovaše:
0144 ”Braćo moja, od Senja Senjani,
0145 ”Vi udrite Turke Udbinjane,
0146 ”A nemojte Kunu Asan-agu,
0147 ”Ja ću Kunu živa ufatiti:
0148 ”Baš ga volim živa ufatiti,
0149 ”No carevo zadobiti blago.
0150 ”Kuna nosi krivu pozlaćenu,
0151 ”Za krivom je mjesečina zlatna,
0152 ”Sve se kriva naokolo vija. ”
0153 To Senjani kadu poslušaše,
0154 Svi sjedoše, klanac ufatiše,
0155 Osta Jovan nasred druma puta,
0156 Dok evo ti Kune i svatova,
0157 Vode Turci lijepu đevojku,
0158 Kuna jaše bijela labuda,
0159 Pred svijema labud izmaknuo.
0160 A Senjani Turke napustiše
0161 Pa na njike vatru oboriše
0162 Baš bi reko i bi se zakleo,
0163 A da puče munja iz oblaka,
0164 Mloge Turke zemlji oboriše,
0165 A da vidiš uskoka Jovana,
0166 Pušku pali džidžajli šešanu,
0167 Pa ne bije Kunu Asan-agu,
0168 No pod Kunom bijela labuda,
0169 Labud pade, a Jovan dopade,
0170 Pa uhvati Kunu Asan-agu,
0171 Sve ga vuče, a nogama tuče,
0172 Pa mu b’jele savezala ruke.
0173 Sve ga bije drvljem i kamenjem,
0174 Dok mu slomi i noge i ruke.
0175 Pa mu vadi svijetlo oružje,
0176 A sebi ga tura za pojasa.
0177 A veli joj Kuna Asan-aga:
0178 ”O Boga ti, dobar Kaurine,
0179 ”Kakve sam ti jade učinio,
0180 ”Te me mučiš i lomiš mi ruke?
0181 Tada kada poče besjediti:
0182 ”Jesam li ti bejedila, Kuno,
0183 ”Da ne ideš u ašikovanje,
0184 ”Zlo ti dobro donijeti neće.
0185 ”Ja sam tebi Boga, vjeru dala,
0186 ”Da se oću tebe osvetiti.
0187 ”Vakat došo, dani donijeli,
0188 ”Da ti vratim žao za sramotu. ”
0189 Pa mu živu oči izvadila,
0190 Na posjedak glavu pogubila.
0191 Tu Senjani svate pogubiše,
0192 Od svatova šićar dijeliše,
0193 I dobro se Srbi ugodiše.
0194 Ama da vi’š muke i nevolje,
0195 Zavadi se Vuče arambaša
0196 Sa Gavranom mladim barjaktarom
0197 Oko Mejre ljepote đevojke.
0198 Oće Vuče da uzme Mejrimu,
0199 Oće Gavran, on je ugrabio,
0200 Pa su nagle sablje povadili.
0201 A da vidiš uskoka Jovana,
0202 Uskok dođe njima obojici,
0203 Pa Jovane poče besjediti:
0204 ”Braćo moja, od Senja Senjani,
0205 ”To je vama zazor i sramota,
0206 ”Da turite u družinu kavgu
0207 ”Oko jedne Turkinje đevojke. ”
0208 Uze Vuka za bijelu ruku,
0209 Pa izvede malo iz družine,
0210 Pa raspuče toke i jeleke,
0211 I ukaza prebijele dojke.
0212 Vuku uskok po istini kaže,
0213 Da je bila Kunina kaduna:
0214 ”No ako te želja ponijela,
0215 ”Poći ću ti za vjerenu ljubu:
0216 ”Ako li me za ljubovcu nećeš,
0217 ”Ja sam uskok i ostaću Jovan
0218 ”U bijelu Senju na krajini,
0219 ”Već me društvu, Vuče, ne prokaži. ”
0220 Kad to čuo i sagleda Vuče,
0221 Zagrli je s obadvije ruke,
0222 Pa joj dade Božju vjeru tvrdu,
0223 Da je uzme za vjerenu ljubu.
0224 Skida Vuče od zlata prstenje,
0225 I dade ga uskoku Jovanu.
0226 A kakv je uskoče Jovane,
0227 Mlogo ljepši Jovan od Mejrime,
0228 Baš je ljepši od svake đevojke,
0229 Pa odoše Senju bijelome.
0230 Šenluk čine i veselje grade.
0231 Uze Gavran Mejrimu đevojku,
0232 Vuče uze Kuninu kadunu,
0233 I vodi je dvoru bijelome.
0234 Kad to začu Ivan kapetane,
0235 Tom se čudu Senje začudilo.
