Кадуна Асан-аге Куне

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Кадуна Асан-аге Куне

0001 Завади се Куна Асан-ага
0002 Са љубовцом бијелом кадуном,
0003 За годину не проговорише,
0004 А за двије не састадоше се.
0005 Све мислила бијела кадуна,
0006 Како ће се осветити Куни.
0007 Оде када остарелој мајци,
0008 Па бесједи Кунина кадуна:
0009 ”Сјетуј мене, мила моја мајко,
0010 ”Шта ћу, мати, од живота мога,
0011 ”Ево има три године дана,
0012 ”Иде Куна у ашиковање.
0013 ”Оћу л’ , мати, у воду скочити,
0014 ”Или ћу се објесити млада,
0015 ”Не би ли се осветила Куни. ”
0016 А стара је мати сјетоваше:
0017 ”Немој, кћери, бијела кадуна,
0018 ”Ти се немој млада објесити,
0019 ”Нити кћери у воду скочити,
0020 ”То од Бога велика гриота,
0021 ”А од људи покор и срамота,
0022 ”Кад би себи живот окончала,
0023 ”Него ће те мати сјетовати:
0024 ”Иди кћери на бијелу кулу,
0025 ”Добро гледај Асан-агу Куну,
0026 ”Кад отиде у ашиковање,
0027 ”А ти, кћери, бијела кадуно,
0028 ”Укради му руо и оружје,
0029 ”И ђогата коња од мејдана,
0030 ”Иди, кћери, Сењу бијеломе,
0031 ”Покрсти се моја кћери драга,
0032 ”Добро ће те Иван дочекати. ”
0033 А кад чула Кунина кадуна,
0034 Са милом се опростила мајком,
0035 Па отиде на бијелу кулу.
0036 Када акшам ноћца долазила,
0037 Узе Куна фењер и свијећу,
0038 Оде Турчин у ашиковање.
0039 А да видиш бијеле кадуне,
0040 Скочи када на ноге лагане,
0041 Па отиде у јарове тије,
0042 Ту Кунина изведе ђогина,
0043 Па ђогата окитила дивно,
0044 Окити га што боље могаше
0045 Са вр главе до зелене траве,
0046 Прекрили га златом жеженијем.
0047 Оде када на бијелу кулу,
0048 Свуче када кадунске аљине,
0049 А Кунине на себе обуче,
0050 Баш што Туре носи о бајраму,
0051 Удри на се и срму и злато,
0052 На прсима токе саковате,
0053 За појасом двије златке мале,
0054 О бедри је сабљу припасала,
0055 О рамену џиџајли шешану,
0056 Узе блага колико јој драго,
0057 Па ево је до коња ђогина,
0058 Јала, рече, сједе на ђогина,
0059 Отиште га земљом по ћенару,
0060 Куд гођ иде и у Сење сиђе.
0061 Пије вино Иван капетане
0062 И са њиме тридесет Сењана
0063 На бијелој од камена кули,
0064 Нешто му се даде погледати
0065 Низа Сење пољу у дужину,
0066 Док угледа коња и јунака,
0067 Па узеше срчали дурбина,
0068 Те познају коња и јунака,
0069 Познавају познат’ не могау.
0070 Док се була ближе примакнула
0071 Познадоше коња и јунака,
0072 Да је Турчин од турске Удбине,
0073 Великом се чуду зачудише,
0074 Сви рекоше да га срету слуге.
0075 Иван рече, слуге га сретоше,
0076 Под Турчином коња прифатише,
0077 Воде коња у нове арове,
0078 А јунака на бијелу кулу.
0079 Да ви’ш буле бијеле кадуне,
0080 Како дође, Божју помоћ виче,
0081 Сви Сењани Бога приватише,
0082 И добро јој мјесто направише,
0083 До Ивана млада капетана.
0084 Када скиде калпак и челенке,
0085 Љуби Ива у скут и у руку,
0086 И пред њиме скерлет и кадиву:
0087 ”О Иване, сењски капетане.
0088 ”Баш код мене пријеваре нема,
0089 ”Већ ми турска вјера омрзнула.
0090 ”Ево има три бијела дана,
0091 ”Како снивам свеца Мухамеда,
0092 ”Ђе с Ресулом безакоње гради,
0093 ”Па ми српска вјера омољела,
0094 ”И хоћу се јунак покрстити. ”
0095 Кад то зачу Иван-капетане,
0096 Удари га руком по плећима:
0097 ”Бе аверим, турска сератлијо,
0098 ”Добро ће ти бити код Ивана. ”
0099 Па га води у бијелу цркву,
0100 Скидоше му и срму и злато.
0101 Онда када ријеч бесједила:
0102 ”О Бога ти, Иван-капетане,
0103 ”Не скидајте бијелу кошуљу,
0104 ”У Турчина погано је т’јело,
0105 ”Па је мене зазор и срамота. ”
0106 То кадуну одма послушаше,
0107 Па крстише бијелу кадуну,
0108 И добро јој име нађедоше,
0109 По имену ускоче Јоване.
0110 Кад крстише бијелу кадуну,
0111 Воде Јова на Ивову кулу,
0112 Па сједоше и весеље граде,
0113 Шиба пуца три бијела дана.
0114 А то стаде за годину дана,
0115 Често Јован пред четом иђаше,
0116 Води чету свакад у Удбину,
0117 Од Турака грдне јаде гради,
0118 Роби, пали а сијече главе,
0119 Све му Иван перјанице даје,
0120 Док наврши двадес и четири.
0121 Опет Јован иде у Удбину,
0122 Распитује ускоче Јоване,
0123 А је ли се оженио Куна.
0124 Док му абер од истине дође
0125 После пуни три године дана,
0126 Да је Куна цуру испросио
0127 Код отока мора широкога
0128 У Турчина од Отоке Тала,
0129 А Мериму љепоту ђевојку.
0130 У неђељу која прва дође,
0131 Оће Турчин да води ђевојку.
0132 Кад то чуо ускоче Јоване,
0133 Ускок купи од Сења Сењане,
0134 Ђе гођ кога побољега знаде,
0135 Зове Јован арамбашу Вука,
0136 И Гаврана млада барјактара,
0137 Јер се оба оженили нису,
0138 И са њима стотину Сењана.
0139 Води чету повише Кунаре,
0140 Ђено јесу млоге раскрснице,
0141 Па намјести и увати кланце,
0142 Све разреди од Сења Сењане,
0143 И свакога Јован сјетоваше:
0144 ”Браћо моја, од Сења Сењани,
0145 ”Ви удрите Турке Удбињане,
0146 ”А немојте Куну Асан-агу,
0147 ”Ја ћу Куну жива уфатити:
0148 ”Баш га волим жива уфатити,
0149 ”Но царево задобити благо.
0150 ”Куна носи криву позлаћену,
0151 ”За кривом је мјесечина златна,
0152 ”Све се крива наоколо вија. ”
0153 То Сењани каду послушаше,
0154 Сви сједоше, кланац уфатише,
0155 Оста Јован насред друма пута,
0156 Док ево ти Куне и сватова,
0157 Воде Турци лијепу ђевојку,
0158 Куна јаше бијела лабуда,
0159 Пред свијема лабуд измакнуо.
0160 А Сењани Турке напустише
0161 Па на њике ватру оборише
0162 Баш би реко и би се заклео,
0163 А да пуче муња из облака,
0164 Млоге Турке земљи оборише,
0165 А да видиш ускока Јована,
0166 Пушку пали џиџајли шешану,
0167 Па не бије Куну Асан-агу,
0168 Но под Куном бијела лабуда,
0169 Лабуд паде, а Јован допаде,
0170 Па ухвати Куну Асан-агу,
0171 Све га вуче, а ногама туче,
0172 Па му б’јеле савезала руке.
0173 Све га бије дрвљем и камењем,
0174 Док му сломи и ноге и руке.
0175 Па му вади свијетло оружје,
0176 А себи га тура за појаса.
0177 А вели јој Куна Асан-ага:
0178 ”О Бога ти, добар Каурине,
0179 ”Какве сам ти јаде учинио,
0180 ”Те ме мучиш и ломиш ми руке?
0181 Тада када поче бесједити:
0182 ”Јесам ли ти беједила, Куно,
0183 ”Да не идеш у ашиковање,
0184 ”Зло ти добро донијети неће.
0185 ”Ја сам теби Бога, вјеру дала,
0186 ”Да се оћу тебе осветити.
0187 ”Вакат дошо, дани донијели,
0188 ”Да ти вратим жао за срамоту. ”
0189 Па му живу очи извадила,
0190 На посједак главу погубила.
0191 Ту Сењани свате погубише,
0192 Од сватова шићар дијелише,
0193 И добро се Срби угодише.
0194 Ама да ви’ш муке и невоље,
0195 Завади се Вуче арамбаша
0196 Са Гавраном младим барјактаром
0197 Око Мејре љепоте ђевојке.
0198 Оће Вуче да узме Мејриму,
0199 Оће Гавран, он је уграбио,
0200 Па су нагле сабље повадили.
0201 А да видиш ускока Јована,
0202 Ускок дође њима обојици,
0203 Па Јоване поче бесједити:
0204 ”Браћо моја, од Сења Сењани,
0205 ”То је вама зазор и срамота,
0206 ”Да турите у дружину кавгу
0207 ”Око једне Туркиње ђевојке. ”
0208 Узе Вука за бијелу руку,
0209 Па изведе мало из дружине,
0210 Па распуче токе и јелеке,
0211 И указа пребијеле дојке.
0212 Вуку ускок по истини каже,
0213 Да је била Кунина кадуна:
0214 ”Но ако те жеља понијела,
0215 ”Поћи ћу ти за вјерену љубу:
0216 ”Ако ли ме за љубовцу нећеш,
0217 ”Ја сам ускок и остаћу Јован
0218 ”У бијелу Сењу на крајини,
0219 ”Већ ме друштву, Вуче, не прокажи. ”
0220 Кад то чуо и сагледа Вуче,
0221 Загрли је с обадвије руке,
0222 Па јој даде Божју вјеру тврду,
0223 Да је узме за вјерену љубу.
0224 Скида Вуче од злата прстење,
0225 И даде га ускоку Јовану.
0226 А какв је ускоче Јоване,
0227 Млого љепши Јован од Мејриме,
0228 Баш је љепши од сваке ђевојке,
0229 Па одоше Сењу бијеломе.
0230 Шенлук чине и весеље граде.
0231 Узе Гавран Мејриму ђевојку,
0232 Вуче узе Кунину кадуну,
0233 И води је двору бијеломе.
0234 Кад то зачу Иван капетане,
0235 Том се чуду Сење зачудило.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.