Kada sunce na poldnevu biše,
Kralj s kraljicom za obed sidaše:
Kralju sluge rujnim vinom služe,
A kraljici Barbara divojka.
Prid kraljem je vina ponestalo, 5
Govorio Barbari divojki:
„Aj, Barbaro, hrvatska divojko,
Natoči mi zlatu kupu vina,
Podaj mi ju bilima rukama,
A sprovodi čarnima očima!" 10
Barbara je kralju govorila:
„Ne smim, kralju, bojim se kraljice!"
Kralj Barbari tiho govorio:
„Daj, Barbaro, ne boj se kraljice!"
Barbari se s manjim ne mogaše, 15
Natoči mu zlatu kupu vina,
Poda mu ju bilima rukama,
A sprovodi čarnima očima.
To j' kraljici vrlo na žal bilo,
Udri pljuskom Barbaru divojku — 20
Kako ju je lahko udarila,
Oba su joj oka iskočila!
Cvili, plače Barbara divojka.
Govori joj gospoja kraljica:
„Ne cvil', ne plač', Barbaro divojko, 25
Dat ću tebi Belgrad pokraj mora,
I u njemu četrdeset kmetah,
I u njemu do dva sina moja!"
Al govori Barbara divojka:
„Projdi me se, gospoje kraljice, 30
Ča će meni Belgrad pokraj mora,
Kad ne vidim po njemu šetati,
I ča te mi do dva sina tvoja,
Kad ne vidim š njima govoriti!”
