Ispovjest
Ispovjedam tebe draga,
Da te ljubim iz sve moći;
Ti si moja kr'jepost snaga,
Ti mi stupaš u pomoći.
Bez tebe bih mor'o mr'jeti,
K'o bolesnik bez ljekara,
Da me pogled tvoji sveti,
Ne veseli i odmara.
Da mi nije, draga, tebe,
Ja bih bio jadno stvore;
Bih želio smrti sebe
Ili pustoš posred gore.
Po smrti bih kazivao
Anđelima sva čudesa,
Da sam njegda ja imao,
Mog anđela pod nebesa.
A u pustoš jadikujuć,
Pticama bih jade krijo;
Kak' uz tebe ja živujuć
Vjerno sam te sve ljubio.
Smiluj mi se, moja vilo,
Pošto znadeš ljubav moju,
Grehota bi sada bilo,
Da mi ne daš ruku tvoju.
Daj mi lice, pruž mi ruku,
I c'jela se predaj mene,
Tada ćeš mi skinut muku,
Da mi srce već ne vene.
|
Milo Jovović, „Slovanski svet “, broj 10., u Beču, 5. aprila 1896., str. 112.