Ima majća ubavu devojću,
po imenu dilber Julijanu.
Jedno jutro kosu jo splitala,
rupci plela i ljuto ju klela:
“Proklet da si, moja mila ćero! 5
S'g te, Jano, u zao čas plela,
a jutre te, ćero, ne videla!
Što te imam, bolje da te nemam
kad te ne smem na vodu da pratim
od trikleto Stojče aramijče!" 10
Toj se Jane vrlo snažalelo
pa obleče snajćini drešaljci
i otide kradom na kladenac.
Gočka vreme na po toj izminu,
al ju nema Jana od kladenac, 15
ni doodi nit vodu donosi,
pa si pojde njojna stara majća,
pa si pojde Jane po tragovi.
Kad je bila Nejćine povate,
tuj si najde Janine kupice, 20
potrošene i porasvrljane.
Kad je bila Nidžine gramade,
tuj si najde Janine grivnice,
iskršene i porasvrljane.
Kad je bila Markove livade, 25
tuj si najde ćerku jedinicu:
leži Jana mirno u travicu,
ne zaspala Jana, nel - zaklana!
Pevač, mesto zapisa i napomena
Pesma zabeležena od VUKANE STANOJEVIĆ iz Debelice.
Reference
Izvor
Lastavice daj mi tvoje krilo (lirske narodne pesme iz srednjeg i gornjeg Timoka). Zabeležio Ljubiša Rajković. 31/1991, br. 4-5, str. 63.