Има мајћа убаву девојћу,
по имену дилбер Јулијану.
Једно јутро косу јо сплитала,
рупци плела и љуто ју клела:
“Проклет да си, моја мила ћеро! 5
С'г те, Јано, у зао час плела,
а јутре те, ћеро, не видела!
Што те имам, боље да те немам
кад те не смем на воду да пратим
од триклето Стојче арамијче!" 10
Тој се Јане врло снажалело
па облече снајћини дрешаљци
и отиде крадом на кладенац.
Гочка време на по тој измину,
ал ју нема Јана од кладенац, 15
ни дооди нит воду доноси,
па си појде њојна стара мајћа,
па си појде Јане по трагови.
Кад је била Нејћине повате,
туј си најде Јанине купице, 20
потрошене и порасврљане.
Кад је била Ниџине грамаде,
туј си најде Јанине гривнице,
искршене и порасврљане.
Кад је била Маркове ливаде, 25
туј си најде ћерку јединицу:
лежи Јана мирно у травицу,
не заспала Јана, нел - заклана!
Певач, место записа и напомена
Песма забележена од ВУКАНЕ СТАНОЈЕВИЋ из Дебелице.
Референце
Извор
Ластавице дај ми твоје крило (лирске народне песме из средњег и горњег Тимока). Забележио Љубиша Рајковић. 31/1991, бр. 4-5, стр. 63.
