Ima majka Durbinku devojku,
prosili zu troji prosijaci,
ni jednomu majka nije dala.
Razbole se Durbinka devojka,
razbole se i ’oće da umre, 5
u bolesti stalno progovara:
„Proklet’ da je moja stara majka
što me nije za Đurića dala!
Đurić mi je na mom' srcu rana!
Odvež’te mi ključi od pojasa, 10
otidete dole u podrumi,
otvorite šareni sanduci,
izvadite snovani jegluci,
snovani su, nesu potpunjeni!
Podajte i’ Đurićevom sinu 15
nek i’ veže konju u terkije!"
To je rekla, dušu ispuštila.
Dadoše i’ Đurićevom sinu,
te i’ veza konju u terkije.
Konja jaše po toj novo groblje, 20
aršin nosi, groba razmeruje,
razmeruje, sa suze juleva.
Napomena
Pevala: Danica Milovanović, s. Mužinac.
Reference
Izvor
Banja (rukopisni zbornik), Nota, Knjaževac 1978, str. 188.
