Има мајка Дурбинку девојку,
просили зу троји просијаци,
ни једному мајка није дала.
Разболе се Дурбинка девојка,
разболе се и ’оће да умре, 5
у болести стално проговара:
„Проклет’ да је моја стара мајка
што ме није за Ђурића дала!
Ђурић ми је на мом' срцу рана!
Одвеж’те ми кључи од појаса, 10
отидете доле у подруми,
отворите шарени сандуци,
извадите сновани јеглуци,
сновани су, несу потпуњени!
Подајте и’ Ђурићевом сину 15
нек и’ веже коњу у теркије!"
То је рекла, душу испуштила.
Дадоше и’ Ђурићевом сину,
те и’ веза коњу у теркије.
Коња јаше по тој ново гробље, 20
аршин носи, гроба размерује,
размерује, са сузе јулева.
