Ilija izbavlja očevu čelenku
0001 Vino pila tri mlada serdara,
0002 Tri serdara, trijest harambaša:
0003 Prvo serdar Janković Stojane,
0004 Drugo serdar Mandušiću Vuče,
0005 Treće serdar Smiljanić Ilija.
0006 Na svakome od’jelo i krilo,
0007 Na Iliji krilo i čelenka.
0008 Govori mu Janković Strojane:
0009 „Pobratime, Smiljanić Ilija!
0010 Nas je ovdje tri serdara mlada,
0011 Tri serdara, trijest harambaša,
0012 Na svakome od’jelo i krilo,
0013 A na tebi krilo i čelenka.
0014 To ti nije od babe ostalo,
0015 Nego si se skoro oženio
0016 L’jepim zlatom, Jurkom udovicom
0017 Ona ti je čelenku don’jela,
0018 Jer je prvo za junakom bila.
0019 Ili ne znaš, iliti ne haješ,
0020 Da je tebi babo poginuo
0021 Na Rakitnu polju širokome,
0022 Na komu je trista raskrsnica,
0023 Pogubi ga Ali-kapetane
0024 Od Mostara bijeloga grada,
0025 Odnese mu krilo i čelenku.”
0026 Kad to čuo Smiljanić Ilija,
0027 U obrazu odmah pobl’jedio,
0028 Od zemljice na noge skočio,
0029 Pa je svome pobri govorio:
0030 „Je l’ istina, dragi pobratime?”
0031 Njemu veli Janković Stojane:
0032 „Kako jeste, tako da ne bilo!
0033 Ako li mi, pobro, ne viruješ,
0034 Upitajder svoju staru majku,
0035 Ona će ti pov’jedati pravo.”
0036 Kad Ilija riči razumio,
0037 Odmah ode svojoj biloj kuli,
0038 Pa dozivlje svoju staru majku:
0039 „Oj starice, stara majko moja,
0040 Je l’ istina, što mi ljudi kažu:
0041 Da je meni babo poginuo
0042 Na Rakitnom polju širokome,
0043 Na kom ima trista raskrsnica,
0044 I da ga je Alil pogubio
0045 Od Mostara, od bijela grada
0046 I odnio krilo i čelenku?”
0047 Plačuć majka njemu odgovara:
0048 „Istina je, moj rođeni sine.”
0049 Kad to čuo Smiljanić Ilija,
0050 Dohvati se divit i hartije,
0051 Pa napisa listak knjige bile
0052 I šalje je ka Mostaru gradu
0053 A na ruke Alil-kapetana:
0054 „Pozdravljam te, Alil-kapetane!
0055 Davno si mi baba pogubio
0056 Na Rakitnu, polju širokome,
0057 Odnio mu krilo i čelenku.
0058 Sad te zovem na mejdan junački
0059 Baš na isto od Rakitna polje.
0060 Otpiši mi, kad ćeš tamo doći,
0061 Čekat ću te na Rakitnu polju,
0062 Ali nosi krilo i čelenku!”
0063 Pa dozivlje momka knjigonošu
0064 I po njemu knjigu otpravio.
0065 Kad je momče u Mostaru bilo,
0066 Ali Ale doma ne bijaše,
0067 Neg njegova bula i kaduna,
0068 Kojeno su njemu govorile:
0069 „Pije Ale u mehani vino,
0070 Naći ćeš ga s agam’ i spahijam’.”
0071 Ode momče ka mehani biloj,
0072 On se Turcim’ do zemljice svija,
0073 Iz nidara knjigu izvadio
0074 I Turcima knjigu dodavao.
0075 Ide knjiga od ruke do ruke,
0076 Dokle dođe do Aline ruke.
0077 Knjigu štije Alil-kapetane,
0078 Knjigu štije, grozne suze lije.
0079 Gledale ga age i spahije:
0080 „Što je, Ale, naše svitlo perje?
0081 Otkle knjiga, da je Bog ubije,
0082 Vrlo ti je jadnom žalovita?”
0083 Alil njima pravo povidio:
0084 „Čujete li, age i spahije!
0085 Evo knjiga od ravna Kotara,
0086 Od junaka Smiljanić serdara.
0087 Davno sam mu baba pogubio
0088 Na Rakitnu, polju širokome.
0089 A sad, kad je dite ponaraslo,
0090 Traži dite da osveti baba.
0091 Sad, kada sam junak ostario,
0092 Ja mu ne smim na mejdan izići.”
0093 Kad to čuli od Mostara Turci:
0094 „Što je, Ale, naše svitlo perje?
0095 Ti sramotiš svu zemlju carevu
0096 I našega cara čestitoga,
0097 Ne smiš Vlahu na mejdan izići.”
0098 Pohvališe Mostarani Turci,
0099 Pohvališe, uzdigoše Alu.
0100 To se Ali ino ne mogaše,
0101 Već prihvati divit i hartiju,
0102 Pa napisa listak knjige bile:
0103 „Da si zdravo, Smiljanić Ilija!
0104 Da si zdravo na Rakitnu polju
0105 U subotu ili u nedilju;
0106 Koja prva nami svanut bude.”
0107 Pa dodaje knjigu knjigonoši,
0108 Koji ode u Kotare ravne.
0109 Kad subota osvanula bila,
0110 Lipo Alu Turci opremili,
0111 Na đogina dobra postavili,
0112 Nosi Ale krilo i čelenku,
0113 I prate ga hiljadu Turaka.
0114 Kad padoše na Rakitno polje,
0115 Tu popeše bile čadorove,
0116 Čekajući Turci Kotarane.
0117 Čekali su svu cilu subotu
0118 I čekali nedilju do podne:
0119 Ne bijaše jošter Kotarana,
0120 Kada li je po podnevu bilo,
0121 Govorio Mahmut barjaktare:
0122 „Smiljanić se, braćo, poplašio,
0123 Ne će doći na mejdan junački!”
0124 Svi se Turci za njim povedoše,
0125 Dižu oni bile čadorove,
0126 Da odlaze k bilomu Mostaru,
0127 Eto t’ jeka gorom i planinom,
0128 A ništo se kroz goricu sjaše,
0129 Kad eto ti Janković Stojana,
0130 A za Jankom Mandušiću Vuče,
0131 A za Vukom Smiljanić Ilija,
0132 Za Ilijom trijest harambaša,
0133 Svaki vodi po trideset druga.
0134 Viče Turcim’ Janković Stojane:
0135 „Stante, Turci, počekajte malo,
0136 Jošter Vlasi na roku ne lažu.”
0137 Tad se Turcim’ ino ne mogaše,
0138 Već Aliju svoga opraviše,
0139 Na đogina dobra postaviše
0140 A pram njemu Smiljanić Ilija.
0141 Podvikuje Smiljanić Ilija
0142 „Zavod’ konja, Ali-kapetane!
0143 Desnom si mi baba pogubio,
0144 Sad ću moga osvetit babajka.”
0145 Al mu veli Ali-kapetane:
0146 „Zavod’ konja, Smiljanić serdare!
0147 Zavod’ koja, zadorica tvoja.”
0148 Iliji se ino ne mogaše,
0149 Već Ilija konja zavodio.
0150 Alija ga loše pogađao.
0151 U Ilije konjic od mejdana,
0152 Kleče konjic na travu zelenu,
0153 Priko njega koplje preletilo,
0154 U poljanu crnu udarilo.
0155 Prihvati ga Smiljanić Ilija,
0156 Pa ga lomi na dvoje na troje,
0157 I baca ga na zelenu travu.
0158 A kad vidi Ali-kapetane
0159 Pripade se, rodila ga majka!
0160 Natrag svoga konja obrnuo,
0161 Da će bižat ka Mostaru gradu.
0162 Za njim trči Smiljanić serdare,
0163 Gdi ga stiže, tu mu glavu diže,
0164 Pak s Turčina sadira odilo:
0165 Odnese mu krilo i čelenku
0166 A dobra mu konja uhvatio.
0167 Tad se skoči Janković Stojane,
0168 Pa zavika iza svega glasa:
0169 „Počekajte, Turci vitezovi!
0170 Još se nije mejdan dovršio.
0171 Svaki daj nam stotinu cekina,
0172 Jer svakoga na mejdan pozivlje
0173 Svaki od nas po jednoga od vas!”
0174 Zgledao se Turčin na Turčina;
0175 Na ino se njima ne mogaše,
0176 Već povadi svaki kesetinu,
0177 Svaki broji stotinu cekina.
0178 Kad Kotarci blago pokupili,
0179 Stade Janko pa se podruguje:
0180 „Bože mili, na svemu ti hvala,
0181 Gdi ćemo se ponapiti vina
0182 A za turske groše i dukate!
0183 Pa odoše Turci ka Mostaru,
0184 Ni kiseli, ni veseli, pobro,
0185 Jer im nema Ali-kapetana.
0186 Idu Vlasi doli na Kotare,
0187 Pivajući, konje igrajući,
0188 Uz Kotare puške pucajući.
