Izrasla jela do neba,
spustila grane do zemlje;
pod nju mi Jova boluje
kraj Jove majka tuguje;
tuguje, sina pituje: 5
„Što ti je, sine Jovane,
te ležiš bolan prebolan?
A majci tvojoj ne kažeš?"
Govori bolan Jovane:
„Ne pitaj, majko, ne pitaj! 10
Bolest je moja golema,
leka joj nema do neba!
truju me, male, dušmanke,
dušmanke, male, naše seljanke!
One mi lebde, male, pred oči, 15
i danju, male, i u noći,
one mi na san do’ode,
one me u grob odvode."
