Izderaše baše jemenije
šetajući uz Pudarkoviće,
gledajući Kotlušinu Mejru.
Gledao je softa Lakišiću:
— Srce, dušo, Kotlušna Mejro, 5
jesi li se kola naigrala
i lijepih pjesmi napjevala?
— Id’ otale, softa Lakišiću!
Utegni se mukademom pasom
da ti gondže ruža ne propane, 10
da ti Mejra drugom na zapane.
Mejri veli softa Lakišiću:
— Srce, dušo, Kotlušina Mejro,
ja se jesam utegnuo, Mejro,
u kadije na mešćemi, Mejro. 15
Neće gondže ruža propanuti,
neće Mejra drugom zapanuti!
Sait Orahovac: Sevdalinke, balade i romanse Bosne i Hercegovine. Sarajevo: "Svjetlost", 1968. (Biblioteka Kulturno naslijeđe Bosne i Hercegovine), str. 319.
