Издераше баше јеменије
шетајући уз Пударковиће,
гледајући Котлушину Мејру.
Гледао је софта Лакишићу:
— Срце, душо, Котлушна Мејро, 5
јеси ли се кола наиграла
и лијепих пјесми напјевала?
— Ид’ отале, софта Лакишићу!
Утегни се мукадемом пасом
да ти гонџе ружа не пропане, 10
да ти Мејра другом на запане.
Мејри вели софта Лакишићу:
— Срце, душо, Котлушина Мејро,
ја се јесам утегнуо, Мејро,
у кадије на мешћеми, Мејро. 15
Неће гонџе ружа пропанути,
неће Мејра другом запанути!
Референце
Извор
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 319.
