Izveštaj o napadu četnika na Gornji Milanovac 4.11.1941.
Arhiv vojnoistorijskog instituta, Ča, k. 21. reg. br. 4/5 (S—V—103)
Izveštaj poručnika Zvonimira Vučkovića Mihailoviću
4. novembra 1941. godine u 11 časova, kada sam se nalazio na sastanku, povodom pitanja odbrane Milanovca, sa komunističkim komandantom bataljona Rakićem, pozvat sam na telefon iz Brajića od načelnika gorskog štaba potpukovnika Pavlovića koji mi je tada kratko naredio da odmah napadnem komuniste i da ih razoružam. Komandant mesta, kapetan Reljić, i komandant odreda koji je tada stigao u Milanovac, kapetan Stojanović, iz sela Ljuljaka, rešili su da ja odem u Brajiće i lično obavestim potpukovnika Pavlovića da je njegovo naređenje sada nemoguće izvršiti, jer nije kod vojnika stvoreno potrebno raspoloženje, jer smo baš tih dana u Milanovcu uspeli da uspostavimo relativno dobre odnose. Potpukovnik Pavlović odbio je sve moje razloge i naredio da mi u Milanovcu postupimo odmah po izdatom naređenju. Po povratku u Milanovac, našao sam kapetana Reljića, Stojanovića sa odredom i ostale oficire (desetina) izvučene iz Milanovca u selo Brusnicu (Konjevića kuće). Objasnili su mi da su tako uradili da bi se gore pripremili za napad. Kako niko od njih nije hteo da se vrati u Milanovac, ja sam odmah sa pratiocima produžio za varoš i našao samo 40 naših vojnika razoružanih (zadnji delovi štaba i odreda koji se izvukao) ...
U kasarni, spreman za borbu, moj odred čekao je pod komandom narednika Krste Kljajića. Na ulazu u Milanovac komunisti su pokušali da mene i pratioce razoružaju, što sam ja energično odbio, tražeći da me odmah odvedu njihovom komandantu. Sa Rakićeni sam posle kratkog sporazumevanja uspeo u sledećem: oružje je odmah vraćeno razoružanim vojnicima ... Odred kapetana Stojanovića i ostali oficiri mogli su se vratiti u Milanovac, gde sam ih ja posle pola sata i doveo. Kapetan Reljić je u međuvremenu otišao u Brajiće. Sve ovo koštalo me je časne reči da neću komuniste napasti, koju je od mene tražio Rakić kao garanciju.
Odmah sutradan, sa Stojanovićem, doneo sam odluku da napadnem komuniste, no s tim da se ja privremeno sklonim kako bih održao časnu reč u koju su komunisti čvrsto verovali. Komunisti: Takovski odred nalazio se u Zdravstvenom domu i Šumadijski odred u Bolnici. Stojanovićev odred sa delom Smiljanićevog odreda, koji je tada otišao iz Gruže, bio je u Krsmanovićevoj kafani i okolnim kućama, a moj odred u kasarni. Podelili smo uloge tako da moj odred napadne Bolnicu, a Stojanovićev Zdravstveni dom. Izdao sam potrebne instrukcije i predao odred naredniku Kljajiću, naročito mu naglašavajući da izbegne žrtve, u kom smo cilju već ranije veći broj komunista (zemljoradnika) preveli u naše redove.
Noću 7. novembra Kljajić je sa odredom iznenadno opkolio Bolnicu i napao komuniste... Zarobljeni komunisti sprovedeni su u Brajiće. U isto vreme Stojanović je sa odredom napao Zdravstveni dom, isterao komuniste iz varoši u pravcu sela Vrbave i zarobio 10. Pošto su naši odredi čvrsto vladali Milanovcem, ista varoš je predata odredu majora Savovića. Smiljanićev, Stojanovićev i moj odred dobili su zadatak da krenu za Takovo i dalje za Brezu, gde će obrazovati glavnu rezervu. 7. novembra 1941. godine u 10 časova narednik Kljajić predao mi je odred u selu Takovu.