Izbranik
Pred licem večne Slave otvorih srce svoje,
I plamen svete Pravde obasja bezdan crnu,
I tada ugledaše nesane oči moje
Mračnoga duha, kako sa strahom iza nj prhnu.
A Večni reče meni: "Sad stupaj, Izabrani!
Pred mačem obnaženim nevernik neka pada! -
K'o urma u pustinji, što gladni kar'van hrani,
I tvoje Slovo tako krepiće verne sada.
Idi i reci: Onaj, što ruši mračne gore,
Na čijem čelu Samum, k'o mirno jagnje, spava.
Taj, koji život daje i burom ljulja more,
Danas me šalje vama, da pravdu uaglašava!
Rasklop'te svetu Kabu, na njenim zavesama
Zlatom ću ispisati korana Suru svetu:
Jedan je Alah samo! Pred njime bega tama,
I munje s gromovima služe mu u svom letu.
Jedan je Alah samo! tako ću upisati,
Nek sazna Arab verni; a robu nevernome
Ovo ću Slovo kopljem, u srce urezati,
Proroče, Ja ih, evo, predajem maču tvome!"
Beograd, 12. julija 1895.
.jpg)
