Избраник
Пред лицем вечне Славе отворих срце своје,
И пламен свете Правде обасја бездан црну,
И тада угледаше несане очи моје
Мрачнога духа, како са страхом иза њ прхну.
А Вечни рече мени: "Сад ступај, Изабрани!
Пред мачем обнаженим неверник нека пада! -
К'о урма у пустињи, што гладни кар'ван храни,
И твоје Слово тако крепиће верне сада.
Иди и реци: Онај, што руши мрачне горе,
На чијем челу Самум, к'о мирно јагње, спава.
Тај, који живот даје и буром љуља море,
Данас ме шаље вама, да правду уаглашава!
Расклоп'те свету Кабу, на њеним завесама
Златом ћу исписати корана Суру свету:
Један је Алах само! Пред њиме бега тама,
И муње с громовима служе му у свом лету.
Један је Алах само! тако ћу уписати,
Нек сазна Араб верни; а робу неверноме
Ово ћу Слово копљем, у срце урезати,
Пророче, Ја их, ево, предајем мачу твоме!"
Београд, 12. јулија 1895.
.jpg)
