Izbiračica/3
| ◄ DRUGA POJAVA | TREĆA POJAVA | ČETVRTA POJAVA ► |
TREĆA POJAVA
TOŠICA i pređašnji
TOŠICA (drži buket cveća za leđima): Ljubim ruku, gospođice Malčika! Vaš svagda ponizni sluga.
MALČIKA: Drago mi je, gospodine Tošice! To je lepo od vas da ne date čekati na sebe.
TOŠICA: To nije nikad bio moj običaj, a sada najmanje, kad me vaše prijatno društvo očekuje.
MALČIKA: To se zove učtiv odgovor! Ali šta držite ruke na leđima?
TOŠICA: Ne znam, da li će biti po volji?... To je malenkost, ali od svega srca...
MALČIKA: Brzo, nemojte me mučiti!
TOŠICA: Mučiti? Kakva krasna reč! Zar bi' ja bio tako srećan da vas mučim!
MALČIKA: Vi ste u tome uvek srećan!
TOŠICA: Kako ste dobri!... No sada već neću duže da vas mučim... Evo šta je! (Pokaže buket.)
MALČIKA: Vi ste bili i ostajete najgalantniji mladić našega doba!
TOŠICA: Je l' moguće, gospođice?... Onda dopustite da vam ovu kitu cveća posvetim! (Daje joj cveće, ali ga ispusti pre nego što je Malčika primila.)
MALČIKA (smeje se): Ha, ha, ha. (Tošica i Štancika sagnu se zajedno da dižu cveće, sudare se i padnu oboje)
ŠTANCIKA: Ali, gospodine, vi ste vrlo nevešti!
TOŠICA: Molim, ja nisam kriv, vi ste mene gurnuli!
ŠTANCIKA: Oprostićete, vi ste mene!
TOŠICA: Molim lepo, vi ste mene!
MALČIKA: Dobro, dobro; ali ko će moje cveće dići?