Izbiračica/17
| ◄ SEDMA POJAVA | OSMA POJAVA | DEVETA POJAVA ► |
OSMA POJAVA
Pređašnji, zatim SOKOLOVIĆ I SOKOLOVIĆKA
TOŠICA: Ako to nije smetenjak! Ovaka stvorenja mogla bi čoveka dovesti do krajnosti. Ja kažem, čovek je najbolje poslužen kad se posluži sam.
ŠTANCIKA: Vi biste, gospodine Tošice, i u tom slučaju imali ludoga slugu!
TOŠICA: Kako to? Ja vas ne razumem! Mislite li vi mene?
ŠTANCIKA: Bože sačuvaj, ja mislim vašega slugu!
TOŠICA: Onda je što drugo, inače!
SOKOLOVIĆ (stupi Štanciki): Drago mi je, gospodine! Baš mi sada reče Jovan da ste me tražili.
ŠTANCIKA: Da, gospodine!
BRANKO: Oprostite, gospodine, ja sam bio tako slobodan!
SOKOLOVIĆ: Dakle vi? A Jovan mi reče...
BRANKO: Ja bih imao nekoliko reči između četiri oka.
SOKOLOVIĆ: Između četiri oka? (Za sebe) Šta da mu odgovorim? Malčika mi još nije ništa kazala!
BRANKO: Pa, ako je po volji, možda u vašoj sobi.
SOKOLOVIĆ: Da, da, izvolite samo! (Za sebe) Lepa neprilika! Malčika mi nije ništa rekla. (Odu)
SOKOLOVIĆKA (stupi): A gle, zar je gospodin Branko već otišao, a Jovan mi reče...
ŠTANCIKA: Jovan vas nije dobro izvestio. Ja sam bio tako slobodan zamoliti vas za nekoliko trenutaka.
SOKOLOVIĆKA (Za sebe): Već znam šta će! Samo šta da mu odgovorim?
ŠTANCIKA: Pa ako nisam na dosadi, možda bismo mogli u vašoj sobi.
JECA: Drage volje! (Za sebe) Malčika mi još ništa nije kazala!
ŠTANCIKA: Dakle, molim! (Pruži joj ruku i odu.)
TOŠICA: Tako je, jedan uzeo tatu, drugi mamu, a Tošica mora da čeka kao osuđen! Tošice, Tošice, pod kakvom si se ti zvezdom rodio? Ako se dobro sećam, mati mi je uvek pripovedala da se one godine, koje sam se ja rodio, pojavila repata zvezda! Lepa zvezda! Tako mi i ide sve natraške! Ali ide neko! To je zacelo Malčika! (Pređe na onu stranu otkud se čuju koraci.)