Izbiračica/12

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

DRUGI ČIN
◄   DRUGA POJAVA TREĆA POJAVA ČETVRTA POJAVA   ►

TREĆA POJAVA

JOVAN i pređašnji

JOVAN: Evo jedno pismo.
MALČIKA: Daj ovamo. (Jovan preda i ode, Malčika čita adresu.) "Gospođici Malčiki" Gle, gle, još će biti kakvo ljubavno
pismo! (Otvori i pročita.) Ko bi se tom nadao! (Smeje se.)
SOKOLOVIĆ i JECA: Šta je? Šta je?
MALČIKA: Čujte i pazite. (Čita.)
„Gospođice Malčika.
Vi ste za me prilika,
To sam odmah vidio,
Samo sam se stidio,
Da sam kažem usmeno.
Zato evo pismeno,
Pošteno je mišljeno:
Budite mi ženica,
To vas moli Tošica."
(Smeje se.) Ha, ha, ha!...
SOKOLOVIĆ: Ta to je prosidba!
JECA: Od gospodina Tošice?
MALČIKA: I to u stihovima, na lepom satiniratom papiru, sa namolovanim probodenim srcem! al' gle, ima još i post skriptuma! (Čita.)
,,Još se ovo dodaje,
Poslovica srpska je,
Ona glasi: Izbirač
Naiđe na otirač!"
A, gledaj ti samo gospodina Tošice!... Kakav brezobrazluk tako što napisati! Ovamo momče za izbor! Ha, ha, ha! Tošica moj prosilac, sa njegovim nosem! Ha, ha, ha!
JOVAN (stupi): Evo još jedno pismo.
MALČIKA: Još jedno? Da se nije gospodin Tošica predomislio? (Primi pismo Jovan ode.) „Gospođi Sokolovićki". To je na vas mati.
JECA: Otvori samo, dete moje, pa pročitaj.
MALČIKA (čita): „Poštovana gospođo! Ja sam tako slobodan bio zaljubiti se u vašu kćer"... Šta?... „Zato sam tako slobodan umoliti vas za njenu ruku!" Dakle i on? ,,I biću tako slobodan kroz jedan sahat za odgovor doći. Štancika Lazić." Prekrasno, ta to je već i drugi mladoženja!
SOKOLOVIĆ i JECA: Dva prosioca!
SAVETA: Zaista, Malčika, to se zove sreća!
MALČIKA: Sreća? Zašto sreća? Pravo da ti kažem, mene nije ni najmanje iznenadilo! Šta više, ne bi' se čudila da dođe i treći!
SAVETA: Treći?
MALČIKA: Treći prosilac.
JOVAN (stupi): Evo još jedno pismo.
MALČIKA: Šta veliš, Saveta? Ja bi' se čisto opkladila! No, al' odmah evo ćemo viditi. (Uzme pismo. Jovan ode.) „Gospodinu Sokoloviću".
SOKOLOVIĆ: Meni?
MALČIKA: Da, otac, i ako nemate ništa protivno, ja ću ga otvoriti. (Učini) Potpisan je Branko.
SAVETA (za sebe): Branko?
MALČIKA: A glasi: „Poštovani gospodine! Ljubaznost i dobrota kojom me je vaša mila porodica uvek predusretala, ohrabrila je u meni misao da bi' mogao ceo život svoj u njenom prijatnom krugu provesti. Stoga se usuđujem ponuditi vam se za zeta, moleći za ruku vaše mile ćerke Malčike. Dolazim po odgovor za jedan sahat."
SOKOLOVIĆ i JECA: Treći prosilac!
MALČIKA: No, Saveta, jesam li pogodila?
SAVETA: Jesi, sasvim si pogodila! Kao da si znala!
MALČIKA: Ti si se zbunila?
SAVETA: Zbunila? Zar sam ja zbunjena?... Ti se varaš, draga Malčika, ja nisam ni najmanje zbunjena, ni najmanje!
MALČIKA: Što mu drago! Dosta da imam tri prosioca. Mogu birati po volji!
SAVETA: Zar ćeš ti tek da biraš?
MALČIKA: A zašto ne? Između trojice može se birati.
SAVETA: Ali ja sam mislila da tvoje srce samo za jednim može kucati, i onda je izbor svršen!
MALČIKA: A ako moje srce ne kuca ni za jednim?
SAVETA: Onda ne treba ni da biraš!
MALČIKA: Ti se šališ! Ja ću da biram da se promislim, ionako mi neće uteći nijedan.
SOKOLOVIĆ: Drago dete moje, kad bi me poslušala, ja bi' savetovao da pođeš za Štanciku on je bogat!
MALČIKA: Ne spada u inteligenciju!
SAVETA: A ti uzmi Branka. On je žurnalista.
MALČIKA: On mi je siromah, p' onda je i ozbiljan.
JECA: A ti uzmi Tošicu, on je uvek raspoložen.
MALČIKA: Suviše je luckast!
SOKOLOVIĆ: Al' ovi ljudi čekaju odgovora.
MALČIKA: Neka čekaju: Šta je meni briga! Ako čekaju, čekaju za mnom! Razumete li?... Za mnom! (Ode)
SOKOLOVIĆ: Ali, drago moje dete, ako me uspita? (Ode.)
JECA: Da, ako me uspita šta ću da odgovorim? (Ode.)
SAVETA (opazivši da je sama): Dakle je svršeno! Svršeno zanavek!... On me više ne voli!