Избирачица/12
| ◄ ДРУГА ПОЈАВА | ТРЕЋА ПОЈАВА | ЧЕТВРТА ПОЈАВА ► |
ТРЕЋА ПОЈАВА
ЈОВАН и пређашњи
ЈОВАН: Ево једно писмо.
МАЛЧИКА: Дај овамо. (Јован преда и оде, Малчика чита адресу.) "Госпођици Малчики" Гле, гле, још ће бити какво љубавно
писмо! (Отвори и прочита.) Ко би се том надао! (Смеје се.)
СОКОЛОВИЋ и ЈЕЦА: Шта је? Шта је?
МАЛЧИКА: Чујте и пазите. (Чита.)
„Госпођице Малчика.
Ви сте за ме прилика,
То сам одмах видио,
Само сам се стидио,
Да сам кажем усмено.
Зато ево писмено,
Поштено је мишљено:
Будите ми женица,
То вас моли Тошица."
(Смеје се.) Ха, ха, ха!...
СОКОЛОВИЋ: Та то је просидба!
ЈЕЦА: Од господина Тошице?
МАЛЧИКА: И то у стиховима, на лепом сатиниратом папиру, са намолованим прободеним срцем! ал' гле, има још и пост скриптума! (Чита.)
,,Још се ово додаје,
Пословица српска је,
Она гласи: Избирач
Наиђе на отирач!"
А, гледај ти само господина Тошице!... Какав брезобразлук тако што написати! Овамо момче за избор! Ха, ха, ха! Тошица мој просилац, са његовим носем! Ха, ха, ха!
ЈОВАН (ступи): Ево још једно писмо.
МАЛЧИКА: Још једно? Да се није господин Тошица предомислио? (Прими писмо Јован оде.) „Госпођи Соколовићки". То је на вас мати.
ЈЕЦА: Отвори само, дете моје, па прочитај.
МАЛЧИКА (чита): „Поштована госпођо! Ја сам тако слободан био заљубити се у вашу кћер"... Шта?... „Зато сам тако слободан умолити вас за њену руку!" Дакле и он? ,,И бићу тако слободан кроз један сахат за одговор доћи. Штанцика Лазић." Прекрасно, та то је већ и други младожења!
СОКОЛОВИЋ и ЈЕЦА: Два просиоца!
САВЕТА: Заиста, Малчика, то се зове срећа!
МАЛЧИКА: Срећа? Зашто срећа? Право да ти кажем, мене није ни најмање изненадило! Шта више, не би' се чудила да дође и трећи!
САВЕТА: Трећи?
МАЛЧИКА: Трећи просилац.
ЈОВАН (ступи): Ево још једно писмо.
МАЛЧИКА: Шта велиш, Савета? Ја би' се чисто опкладила! Но, ал' одмах ево ћемо видити. (Узме писмо. Јован оде.) „Господину Соколовићу".
СОКОЛОВИЋ: Мени?
МАЛЧИКА: Да, отац, и ако немате ништа противно, ја ћу га отворити. (Учини) Потписан је Бранко.
САВЕТА (за себе): Бранко?
МАЛЧИКА: А гласи: „Поштовани господине! Љубазност и доброта којом ме је ваша мила породица увек предусретала, охрабрила је у мени мисао да би' могао цео живот свој у њеном пријатном кругу провести. Стога се усуђујем понудити вам се за зета, молећи за руку ваше миле ћерке Малчике. Долазим по одговор за један сахат."
СОКОЛОВИЋ и ЈЕЦА: Трећи просилац!
МАЛЧИКА: Но, Савета, јесам ли погодила?
САВЕТА: Јеси, сасвим си погодила! Као да си знала!
МАЛЧИКА: Ти си се збунила?
САВЕТА: Збунила? Зар сам ја збуњена?... Ти се вараш, драга Малчика, ја нисам ни најмање збуњена, ни најмање!
МАЛЧИКА: Што му драго! Доста да имам три просиоца. Могу бирати по вољи!
САВЕТА: Зар ћеш ти тек да бираш?
МАЛЧИКА: А зашто не? Између тројице може се бирати.
САВЕТА: Али ја сам мислила да твоје срце само за једним може куцати, и онда је избор свршен!
МАЛЧИКА: А ако моје срце не куца ни за једним?
САВЕТА: Онда не треба ни да бираш!
МАЛЧИКА: Ти се шалиш! Ја ћу да бирам да се промислим, ионако ми неће утећи ниједан.
СОКОЛОВИЋ: Драго дете моје, кад би ме послушала, ја би' саветовао да пођеш за Штанцику он је богат!
МАЛЧИКА: Не спада у интелигенцију!
САВЕТА: А ти узми Бранка. Он је журналиста.
МАЛЧИКА: Он ми је сиромах, п' онда је и озбиљан.
ЈЕЦА: А ти узми Тошицу, он је увек расположен.
МАЛЧИКА: Сувише је луцкаст!
СОКОЛОВИЋ: Ал' ови људи чекају одговора.
МАЛЧИКА: Нека чекају: Шта је мени брига! Ако чекају, чекају за мном! Разумете ли?... За мном! (Оде)
СОКОЛОВИЋ: Али, драго моје дете, ако ме успита? (Оде.)
ЈЕЦА: Да, ако ме успита шта ћу да одговорим? (Оде.)
САВЕТА (опазивши да је сама): Дакле је свршено! Свршено занавек!... Он ме више не воли!