Beg Ali-beg seju udavaše
U Sarajvo, za pašu sarajskog;
Udavaše, pa je sjetovaše:
»Moja sejo, mila i premila,
Kada budeš u šeher Sarajvo, 5
Pusti konju čohu do koljena
I zlaćene kite do kopita.
Gledaće te gospoda sarajska,
A kad budeš pred pašine dvore,
Gledaće te paša sa divana, 10
Paše majka sa prozora svoga.
Ti prosipaj groše i bešluke,
A ne idi u bijele dvore.
Izlaziće paša Sarajlija,
Ti se nemoj prevariti, sejo, 15
Ni u dvore paši ulaziti,
Već mu išti roblje zarobljeno
I pašine iz tavnice sužnje,
Ne bi li ti paša poklonio.
Na zlato se nemoj prevariti, 20
Ni na biser i drago kamenje.«
To je seja bega poslušala,
Kao što je beže sjetovao,
Pa joj paša roblje poklonio.
Reference
Izvor
Sarajke, srpske narodne ženske pjesme, knj. 1; iz zbirke Milana Bugarinovića, [Sarajevo], Srbi tipografi grada Sarajeva, 1904., str. 44-45.
