Idol
Oholo idol stoji. A pred njim nebu plavom
Žrtveni dim se diže. S pobožnom nekom stravom
U prahu ljudstvo kleči i peva pesme mile
U slavu božje sile.
Ali kô večna pravda istina dođe smela
I skide venac slave idolu s gordog čela,
Gvozdenom rukom zatim sruši mu presto nice,
I zgazi lažno lice.
I sad se ljudstvo smeje zabludi svoga veka,
Al' idol mirno snosi, što htede sudba preka;
On ljude dobro znade i čeka s puno nada,
Da opet svetom vlada.
