Idila (Vladislav Petković Dis)

Idila Pisac: Vladislav Petković Dis

* * *

                 IDILA

Reka teče mirno, blago; voda blista;
Sunce sija, zvono lupka, ovce pasu;
Povetarac lako gazi preko lista;
Odmara se i sam vazduh u tom času.

Na ivici od obale čovek spava:
Lepo momče, lice sveže, crte zdrave;
A već dole vir je dubok, voda plava;
Ribe male lova traže, izlet prave.

Čobanin se tako smeši milo, bono!
Šta li sanja i kog gleda sada u snu?
Ovce pasu, mirno idu; lupka zvono;
Sunce sija, zemlja pucka... voda pljusnu.

Nebo ćuti, zemlja ćuti, mir svud vlada;
Sve je nemo, tiho, večno, nigde glasa;
Sve beskrajno, nedogledno, kao nada,
A čobanče voda nosi bez talasa.

Od iskoni, od vekova se postoji.
Vasiona, večna sila, večnost prati:
Čoban mrtav, nebo gleda, svud dan stoji,
Nebo gleda, al' pomoći ne zna dati.

A zbog greha što učini reka ista,
Sunce sija, kao i pre, toplo, blago;
Povetarac lako gazi preko lista;
Ovce pasu, i voda se tako blista.

---

Izvori

• Vladislav Petković Dis: Sabrana dela, Knjiga prva Poezija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003, strana 29.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vladislav Petković Dis, umro 1917, pre 107 godina.