[Ide urok putem, nosi tikvu]
Ide urok putem, nosi tikvu,
tikva pade, uroci poleteše:
kao oblaci po nebu,
kao vetar po gori,
kao plini po vodi, 5
kao rosa po travi.
Izmeriše nebesne visine
i morske dubljine,
odoše u misije,
gde žarko sunce ne s’ja, 10
gde ore ne peva,
gde koka ne kvoče,
gde krava ne riče,
gde ovca ne bleji,
gde danak ne ječi, 15
gde kustura ne zveči,
gde naćava nema,
gde planinka krušca ne smotava,
gde se bog ne moli,
i svog semena ne seje. 20
Ni na moru mosta,
ni na gavranu belega,
ni u kamenu mozga,
ni u ćeni druga,
ni u tikvi suda, 25
ni na pevcu strunje,
ni na magarcu perja,
ni na vuku zvona,
ni na vučici roga,
ni na (Milana) uroka. 30
(268, s. 193)
