Иде урок путем, носи тикву,
тиква паде, уроци полетеше:
као облаци по небу,
као ветар по гори,
као плини по води, 5
као роса по трави.
Измерише небесне висине
и морске дубљине,
одоше у мисије,
где жарко сунце не с’ја, 10
где оре не пева,
где кока не квоче,
где крава не риче,
где овца не блеји,
где данак не јечи, 15
где кустура не звечи,
где наћава нема,
где планинка крушца не смотава,
где се бог не моли,
и свог семена не сеје. 20
Ни на мору моста,
ни на гаврану белега,
ни у камену мозга,
ни у ћени друга,
ни у тикви суда, 25
ни на певцу струње,
ни на магарцу перја,
ни на вуку звона,
ни на вучици рога,
ни на (Милана) урока. 30
(268, с. 193)
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 337. бр. 531.
Миодраговић, Ј. Народна педагогија у Срба или како наш народ подиже пород свој, Издање Задужбине Ил. М. Коларца 150, Београд, 1914. стр. 193.
