Turski konji Boga mole:
„Daj nam Bože vojevati,
Save vode ne broditi,
Jer je Sava zanosita,
Sinoć Marka zanijela, 5
A jutros ga iznijela,
Sebi gore na bregove;
Da j' u Marka svoja majka,
Za dan bi mu glasa brala,
A za drugi razabrala, 10
A za treći Marku došla.
Al' u Marka tuđa majka,
Za godinu glasa brala,
A za drugu razabrala,
A za treću Marku došla; 15
A na Marku jela nikla,
Po vrh jele čele lete,
Po dnu jele Dunaj teče,
Na vrhu se soko leže,
Soko gleda u vranilo, 20
U vranilu kolo igra,
U tom kolu brat i sele,
Brat je seji govorio:
Igraj sele, do svakoga,
A ne igraj do Tomaša, 25
Tomaš junak neoženjen,
A ti sele neudata.
Prevariće, obljubiće!
Obljubiće, pogubiće!”
A to sele i ne sluša, 30
Već se hvata do Tomaša,
Zveknu sele s mojitama,
Tomaš junak s mamuzama;
Odvede je[1] preko polja,
Kano zvjezda preko neba! 35
Đorđe Rajković, Srpske narodne pesme iz Slavonije, priredila Slavica Garonja-Radovanac, Beograd: Udruženje Srba iz Krajine i Hrvatske: Književno društvo "Sveti Sava", 2003., str. 240-241.
