Турски коњи Бога моле:
„Дај нам Боже војевати,
Саве воде не бродити,
Јер је Сава заносита,
Синоћ Марка занијела, 5
А јутрос га изнијела,
Себи горе на брегове;
Да ј' у Марка своја мајка,
За дан би му гласа брала,
А за други разабрала, 10
А за трећи Марку дошла.
Ал' у Марка туђа мајка,
За годину гласа брала,
А за другу разабрала,
А за трећу Марку дошла; 15
А на Марку јела никла,
По врх јеле челе лете,
По дну јеле Дунај тече,
На врху се соко леже,
Соко гледа у вранило, 20
У вранилу коло игра,
У том колу брат и селе,
Брат је сеји говорио:
Играј селе, до свакога,
А не играј до Томаша, 25
Томаш јунак неожењен,
А ти селе неудата.
Превариће, обљубиће!
Обљубиће, погубиће!”
А то селе и не слуша, 30
Већ се хвата до Томаша,
Звекну селе с мојитама,
Томаш јунак с мамузама;
Одведе је[1] преко поља,
Кано звјезда преко неба! 35
Ђорђе Рајковић, Српске народне песме из Славоније, приредила Славица Гароња-Радованац, Београд: Удружење Срба из Крајине и Хрватске: Књижевно друштво "Свети Сава", 2003., стр. 240-241.
