Ivo Senjanin i nećak mu
0001 Čudan junak pored Senja prođe,
0002 Čudan junak na konju čudnome,
0003 Na njemu je ruvo čudnovato,
0004 Na glavi mu od zlata čelenka,
0005 Koja vredi do tri litre zlata.
0006 Od Senja se štitom zaklonio
0007 Da ga mlada ne spaze Senjani,
0008 A od sunca svilenom maramom
0009 Da mu b’jelo ne potavni lice.
0010 Potpazi ga Senjaninu Iva,
0011 Pa besedi ostaloj družbini:
0012 „Braćo moja, Senjani junaci,
0013 Čudan junak pored Senja prođe,
0014 Čudan junak na konju čudnome,
0015 Na njemu je ruvo čudnovato,
0016 Na glavi mu od zlata čelenka,
0017 Koja vredi do tri litre zlata.
0018 Od Senja se štitom zaklonio
0019 Da ga mlada ne spaze Senjani,
0020 A od sunca svilenom maramom
0021 Da mu belo ne potavni lice.
0022 Radimo ga ustreliti strelom!“
0023 Pa poteže strelu otrovanu,
0024 A za njime svi senjski junaci.
0025 Jedan strelja na konju junaka,
0026 Drugi strelja konja pod junakom,
0027 Treći strelja zlaćenu čelenku.
0028 Koji strelja na konju junaka,
0029 Junaka je strelom prestrelio;
0030 Koji strelja konja pod junakom,
0031 Konja strelja, ispod konja strelja
0032 I promaša konja i junaka;
0033 Koji strelja zlaćenu čelenku,
0034 Visoko je junak prestrelio.
0035 Besedi im Senjaninu Iva:
0036 „Braćo moja, Senjani junaci,
0037 Il’ nećete il’ baš ne možete ─
0038 Proći će nam Ture na sramotu
0039 Senjsku gradu i senjski junaka!“
0040 Svita Ivi tijo odgovara:
0041 „Gospodaru, Senjanine Ivo,
0042 Mi oćemo i srcem i dušom,
0043 Mi oćemo, ali ne možemo,
0044 Mi možemo, ali nam ne da se!“
0045 Strelu zape Senjaninu Iva
0046 I ustreli na konju junaka,
0047 Mrtav junak crnoj zemlji pade ─
0048 A junaci u mejanu šeću
0049 Da se rujna ponapiju vina.
0050 Vino pili Senjani junaci,
0051 Vino pili, pa su besidili
0052 Riječ reče Senjanine Iva:
0053 „Braćo moja, Senjani junaci,
0054 Ala mi je na mom srcu tuga,
0055 Desna me je zaboljela ruka ─
0056 Čini mi se od roda je moga
0057 Junak kog sam danas ustrelio!“
0058 Pa se šeću čudnome junaku,
0059 I pita ga Senjanine Iva:
0060 „Boga tebi, neznani junače,
0061 Kog si roda, koga li plemena,
0062 Otkuda si, od zemlje koje l’ si,
0063 Imaš koga rodjenoga tvoga?“
0064 Ili veli ustreljen junače:
0065 „Imam ujka Senjanina Ivu,
0066 Imam babu bana Marijana,
0067 Imam majku Senu Senjankinju,
0068 Milu seju Senjanina Ive,
0069 Pa me posla stara mila majka
0070 Do koljena Ive Senjanina
0071 Da me uči sitnu knjigu malu
0072 I iz ruku izbaciti strelu!“
0073 Njemu veli Senjanine Ivo:
0074 „Oj nećače, rano materina,
0075 Ja sam ujko, Senjanine Ivo,
0076 Ja sam ujko, ne bilo ga majci,
0077 Ja sam tebe ustrelio mlada!
0078 Možeš li mi rane preboljeti ─
0079 Da razderem tanane košulje,
0080 Da naberem lekovita bilja,
0081 Da zavijem tvoje rane grdne?“
0082 Odgovara nejaki nećače:
0083 „Da moj ujo, Senjaninu Ivo,
0084 Ti ne deri tanani košulja,
0085 Ti ne beri lekovita bilja,
0086 Ne mogu ti rane preboljeti,
0087 Preboljeti rane otrovane ─
0088 Nisu rane od Boga zadane,
0089 Već su rane uje rođenoga!“
0090 To govori nejaki nećače,
0091 To govori, s dušicom bori
0092 I izdanu ujku na rukama.
0093 Lepo ga je uja saranio,
0094 Javor-sanduk lep mu satesao,
0095 Šaren sanduk k’o šareno jaje ─
0096 S leve strane te šarene grane,
0097 S desne strane sitne knjige male.
0098 Jošt na lepšem mestu ukopa ga,
0099 Raku kopa kraj druma careva,
0100 Oko groba stole pometao,
0101 Čelo glave ružu usadio,
0102 A do nogu jelu usadio.
0103 Do te jele bunar iskopao
0104 I za jelu dobra konja svez’o:
0105 Koji prođe tud drumom carevim
0106 Ko j’ umoran, neka otpočine,
0107 Ko je mlađan, pa je za kićenje,
0108 Nek’ se kiti ružicom rumenom,
0109 A koga je obrvala žećca,
0110 Bunar ima, nek’ utoli žećcu,
0111 Ko je junak vredan za konjica,
0112 Nek’ ga dreši, pa nek drumom jezdi ─
0113 Sve za zdravlje Ive Senjanina
0114 I za dušu nejaka nećaka.
