Иво Сењанин и нећак му
0001 Чудан јунак поред Сења прође,
0002 Чудан јунак на коњу чудноме,
0003 На њему је руво чудновато,
0004 На глави му од злата челенка,
0005 Која вреди до три литре злата.
0006 Од Сења се штитом заклонио
0007 Да га млада не спазе Сењани,
0008 А од сунца свиленом марамом
0009 Да му б’јело не потавни лице.
0010 Потпази га Сењанину Ива,
0011 Па беседи осталој дружбини:
0012 „Браћо моја, Сењани јунаци,
0013 Чудан јунак поред Сења прође,
0014 Чудан јунак на коњу чудноме,
0015 На њему је руво чудновато,
0016 На глави му од злата челенка,
0017 Која вреди до три литре злата.
0018 Од Сења се штитом заклонио
0019 Да га млада не спазе Сењани,
0020 А од сунца свиленом марамом
0021 Да му бело не потавни лице.
0022 Радимо га устрелити стрелом!“
0023 Па потеже стрелу отровану,
0024 А за њиме сви сењски јунаци.
0025 Један стреља на коњу јунака,
0026 Други стреља коња под јунаком,
0027 Трећи стреља злаћену челенку.
0028 Који стреља на коњу јунака,
0029 Јунака је стрелом престрелио;
0030 Који стреља коња под јунаком,
0031 Коња стреља, испод коња стреља
0032 И промаша коња и јунака;
0033 Који стреља злаћену челенку,
0034 Високо је јунак престрелио.
0035 Беседи им Сењанину Ива:
0036 „Браћо моја, Сењани јунаци,
0037 Ил’ нећете ил’ баш не можете ─
0038 Проћи ће нам Туре на срамоту
0039 Сењску граду и сењски јунака!“
0040 Свита Иви тијо одговара:
0041 „Господару, Сењанине Иво,
0042 Ми оћемо и срцем и душом,
0043 Ми оћемо, али не можемо,
0044 Ми можемо, али нам не да се!“
0045 Стрелу запе Сењанину Ива
0046 И устрели на коњу јунака,
0047 Мртав јунак црној земљи паде ─
0048 А јунаци у мејану шећу
0049 Да се рујна понапију вина.
0050 Вино пили Сењани јунаци,
0051 Вино пили, па су бесидили
0052 Ријеч рече Сењанине Ива:
0053 „Браћо моја, Сењани јунаци,
0054 Ала ми је на мом срцу туга,
0055 Десна ме је забољела рука ─
0056 Чини ми се од рода је мога
0057 Јунак ког сам данас устрелио!“
0058 Па се шећу чудноме јунаку,
0059 И пита га Сењанине Ива:
0060 „Бога теби, незнани јуначе,
0061 Ког си рода, кога ли племена,
0062 Откуда си, од земље које л’ си,
0063 Имаш кога родјенога твога?“
0064 Или вели устрељен јуначе:
0065 „Имам ујка Сењанина Иву,
0066 Имам бабу бана Маријана,
0067 Имам мајку Сену Сењанкињу,
0068 Милу сеју Сењанина Иве,
0069 Па ме посла стара мила мајка
0070 До кољена Иве Сењанина
0071 Да ме учи ситну књигу малу
0072 И из руку избацити стрелу!“
0073 Њему вели Сењанине Иво:
0074 „Ој нећаче, рано материна,
0075 Ја сам ујко, Сењанине Иво,
0076 Ја сам ујко, не било га мајци,
0077 Ја сам тебе устрелио млада!
0078 Можеш ли ми ране пребољети ─
0079 Да раздерем танане кошуље,
0080 Да наберем лековита биља,
0081 Да завијем твоје ране грдне?“
0082 Одговара нејаки нећаче:
0083 „Да мој ујо, Сењанину Иво,
0084 Ти не дери танани кошуља,
0085 Ти не бери лековита биља,
0086 Не могу ти ране пребољети,
0087 Пребољети ране отроване ─
0088 Нису ране од Бога задане,
0089 Већ су ране ује рођенога!“
0090 То говори нејаки нећаче,
0091 То говори, с душицом бори
0092 И издану ујку на рукама.
0093 Лепо га је уја саранио,
0094 Јавор-сандук леп му сатесао,
0095 Шарен сандук к’о шарено јаје ─
0096 С леве стране те шарене гране,
0097 С десне стране ситне књиге мале.
0098 Јошт на лепшем месту укопа га,
0099 Раку копа крај друма царева,
0100 Око гроба столе пометао,
0101 Чело главе ружу усадио,
0102 А до ногу јелу усадио.
0103 До те јеле бунар ископао
0104 И за јелу добра коња свез’о:
0105 Који прође туд друмом царевим
0106 Ко ј’ уморан, нека отпочине,
0107 Ко је млађан, па је за кићење,
0108 Нек’ се кити ружицом руменом,
0109 А кога је обрвала жећца,
0110 Бунар има, нек’ утоли жећцу,
0111 Ко је јунак вредан за коњица,
0112 Нек’ га дреши, па нек друмом језди ─
0113 Све за здравље Иве Сењанина
0114 И за душу нејака нећака.
