Ivo Podgorica
0001 Podignu se Memed-Arapine,
0002 ide Arap od grada do grada
0003 te junake na mejdan pozivlje,
0004 junaka se naći ne mogaše,
0005 dokle dođe Moskoviji slavnoj,
0006 pod stojnijem Petroburgom gradom.
0007 Ni u njem’ se ne nađe junaka
0008 da Arapu na mejdan iziđe,
0009 a kad viđe Mehmed-Arapine,
0010 tu je Arap šator razapeo,
0011 pa je teški arač presjekao:
0012 koliko je u Rusiju kućah,
0013 na junaka trideset dukatah,
0014 na đevojku po sedam dukatah,
0015 a svak’ obrok po jagnje pečeno
0016 i bariju vina crljenoga,
0017 a tri oke ljeba bijeloga.
0018 Kad to viđe rusinska carica,
0019 pak je sitnu knjigu napravila,
0020 u Zemun je gradu opravila
0021 na rukama Iva Podgorice,
0022 ovako mu govori carica:
0023 "Dragi sinko, Podgorica Ivo!
0024 Da si sprešno Beču bijelome."
0025 Kad je Iva knjiga dopanula,
0026 megdanu se Srbalj domislio,
0027 pak s’ obuče što može najljepše,
0028 a svoga se konja prifatio
0029 vjerena mu ljuba govorila:
0030 "A Ivane, dragi gospodare!
0031 Al’ je tebe knjiga dopanula
0032 od lijepoga mjesta Podgorice,
0033 od Periše, od brata tvojega,
0034 ali ti je Pero preminuo?"
0035 Ivo muči, ništa ne govori,
0036 nego pođe Beču bijelome.
0037 Kada kruni cesarevoj dođe,
0038 divno mu se Srbalj poklonio,
0039 a ljubi mu ruke i koljena,
0040 njega ćesar divno dočekao,
0041 pa mu dade junačko oružje,
0042 opravi ga u Rusiju slavnu.
0043 A kad Ivo u Rusiju dođe,
0044 pred koljeno rusinske carice,
0045 divno s’ Ivo njojzi poklonio,
0046 a ljubi je u bijele ruke,
0047 pa carica njemu govoraše:
0048 "Dobo doš’o, Ivo kapetane!
0049 Kaži pravo, tako bio zdravo,
0050 je li kakvo mjesto Podgorica,
0051 je li dvina Zeta zemlja slavna,
0052 je li kakva crkva na Cetinje?"
0053 Al’ carici Ivo odgovara:
0054 "Divno bješe mjesto Podgorica,
0055 a još ljepša Zeta zemlja ravna,
0056 no je kleti Turci poduzeše;
0057 divna bješe crkva na Cetinje,
0058 al’ je skoro Turci opališe."
0059 Tadaj veli rusinksa carica:
0060 "Aj, Ivane Podgoričanine!
0061 Ot’ li poći na mejdan Arapu?
0062 Ako bi ti bog i sreća dala
0063 da Arapa dobiš na mejdanu,
0064 ja ću tebe divno darovati,
0065 biće tebe dika i pofala,
0066 pred gospodom turskom i kaurskom."
0067 Tadar veli Ivo kapetane:
0068 "Hoću poći, gospođo carice,
0069 hoću poći, ako neću doći."
0070 Pak se Ivo na noge skočio,
0071 viteza se konja prifatio,
0072 pak otide poljem širokijem,
0073 a kad Ivo do Arapa dođe,
0074 kad li sjedi Mehmed-Arapine,
0075 oko njega rusinske đevojke
0076 te mu crno izmivaju lice,
0077 tadaj Ivo veli Podgorica:
0078 "Ajd’ na noge turska žabo crna!
0079 Nejmaš kade umivati lice,
0080 nego valja megdan dijeliti."
0081 Odgovara Mehmed-Arapine:
0082 "Mlado momče, žalosna ti majka!
0083 Koja j’ tebe na mejdan spravila,
0084 nejmam našto griješiti ruke,
0085 nejmam o što ćordu mrciniti,
0086 nego sjedi popij čašu vina."
0087 A kad čuo Podgorica Ivo,
0088 udri konja pletenom kandžijom,
0089 na čador mu konja nagonio,
0090 rašćera mu Moskovske đevojke,
0091 a proli mu sedam čašah vina,
0092 okide mu konop od čadora.
0093 A kad viđe Mehmed-Arapine,
0094 pa srdito na noge skočio
0095 i ćipi se konju na ramena.
0096 Dva se dobra sastala junaka,
0097 na britke se sablje udariše,
0098 mahnu prije Mehmed-Arapine
0099 te udari Podgoricu Iva,
0100 na obraz mu ranu zadavao,
0101 ali reče Podgorica Ivo:
0102 "Sabljo moja, pusta ostanula,
0103 ja još mislim da si u junaka!"
0104 Pa srdito britkom sabljom mahnu,
0105 ter Arapa udri iza vrata,
0106 Ivan mu je glavu osjekao
0107 pak je nosi rusinskoj carici,
0108 a carica dava mu kolajnu,
0109 kolainu od suvoga zlata,
0110 što junaci nose oko vrata,
0111 od srca mu blagoslov podala:
0112 "Dragi sinko, Ivo Podgorica!
0113 Bog ti dao i bogorodica,
0114 đe gođ, sinko, na mejdan hodio,
0115 svuđ junački mejdan zadobio!"
0116 Tako, brate, vjerni ljudi kažu,
0117 još je sedam mejdanah dobio,
0118 pokojna mu i duša i ruka.
